Kada se izgradnja završi, što će prema planovima biti početkom 2028. godine, dalekovod će biti dugačak 700 kilometara i prenosiće do 4 gigavata snage, i ići će ispod zemlje umesto da se oslanja na stubove.
Posle decenije kašnjenja, Nemačka je započela izgradnju SuedLink-a, ključnog visokonaponskog dalekovoda za snabdevanje svojih južnih regiona električnom energijom.
Nemački operateri visokonaponskih mreža su se 2013. godine suočili sa dilemom – kada se nuklearne elektrane u zemlji zatvore, kako će snabdevati južnu Nemačku strujom?
Njihovo rešenje bio je dalekovod vredan 10 milijardi evra za transport energije vetra u centar kontinenta, što je najveći poduhvat nemačke energetske tranzicije.
“SuedLink garantuje bezbedno snabdevanje električnom energijom u Bavarskoj i Baden-Virtembergu”, objasnio je vicekancelar Robert Habek na početku izgradnje 20 metara dubokog tunela ispod reke Elbe.
Kada se izgradnja završi, što će prema planovima biti početkom 2028. godine, dalekovod će biti dugačak 700 kilometara i prenosiće do 4 gigavata snage, i ići će ispod zemlje umesto da se oslanja na stubove. Dozvole su već obezbeđene za prvih 17 kilometara.
Energija koja se kreće kroz kabl biće toliko intenzivna da se očekuje da će male količine trenja stvoriti toplotu koja može oštetiti tlo iznad kablovskog tunela. Pa ipak, SuedLink je daleko od toga da obezbedi dovoljan kapacitet prenosa energije koji bi odgovarao proizvodnji energije vetra u nemačkim priobalnim regionima na severu.
“Svakako govorimo o još 20 gigavata transportnog kapaciteta koji će morati da se doda da bismo mogli da koristimo energiju vetra tokom vetrovitih perioda”, rekao je za NDR Filip Gordon iz think-tanka Agora Energiewende.
Ostaje mnogo posla da se uradi kako bi bogati jug Nemačke bio snabdeven energijom. U proseku, Bavarska se oslanja na uvoz električne energije oko 7.000 sati godišnje, kaže Tim Mejerjirgens, izvršni direktor TSO TenneT.
Prema izveštaju vlade u julu, Nemačka nastoji da razvije skoro 14.000 kilometara dalekovoda kako bi odgovarala promenljivim potrebama zemlje koja prolazi kroz duboku tranziciju.
Od toga, 2.000 kilometara je već u funkciji, 1.500 je u izgradnji, a najveći deo ostaje zaglavljen u nemačkoj birokratiji. U narednim godinama predviđeno je da započne izgradnja oko 5.400 kilometara.
Vlada je “reformom Zakona o energetskoj industriji olakšala ubrzani početak izgradnje. Pokazujemo da takođe možemo da pokrenemo velike projekte”, objasnila je Ingrid Nestle, portparol za energetsku politiku Zelenih.
Klaus Miler, zadužen za federalnu agenciju za mrežu, rekao je da bi zakoni koje je usvojila sadašnja administracija mogli da ubrzaju postavljanje dalekovoda.
“Savezna vlada je iskoristila prošlu godinu da uvede čitav niz zakona o ubrzanju. Federalna uprava za mreže sada može brže da odobri”, rekao je on za die WELT, prenosi Euracitv.
