Milorad Grčić, novi direktor Privrednog društva Rudarski basen „Kolubara” bio je, kaže, razočaran stanjem koje je zatekao u ovom delu EPS-a, jer se tim velikim sistemom nedomaćinski upravljalo. Pogotovo upojedinim delovima firme.
– Bilo je dosta zloupotreba. Ne kažem da ih više nema, ali, tvrdim da će ih biti sve manje, kaže Grčić u razgovoru za „Politiku”.
Na koje zloupotrebe konkretno mislite?
Za neke stvari ne možemo biti sigurni da li je to neko radio namerno ili iz neznanja – najvažniji kadrovi u oblastima gde su uočene nepravilnosti promenjeni su, a izveštaje smo dostavili nadležnima. Prethodnih godina se u „Kolubari” mnogo više trošilo nego što se zarađivalo.U poslovnim knjigama su iskazani ukupni gubici veći od 11,5 milijardi dinara, a stvarni gubitak bi bio i veći da u rekordnoj 2011. godini taj minus nije pretvoren u dobit korišćenjem procene osnovnih sredstava. Proizvodni rekordi iz 2011. godine, koji su svojevremeno medijski promovisani kao istorijski, zapravo to nisu bili. Postoje indicije da proizvodni rezultati iz te godine nisu premašili niti dostigli tada promovisane količine uglja koje su bile isporučene termoelektranama. Ono što smo, takođe, uočili jeste neracionalno korišćenje službenih vozila kojeje u značajnoj meri opteretilo finansijsko stanje „Kolubare”.
Pošto sada imate uvid u sve što jerađeno, da li možete da kažete da je to bila malverzacija i kriminal nezapamćenih razmera, kako su pojedini mediji to predstavljali?
– S obzirom na to da je istraga još u toku, ne mogu da iznosim previše, ali kada sam došao u Lazarevac, nafta ukradena u „Kolubari” na ulici se prodavala 50 dinara po litru. Prema nekim podacima kralo se više od 5.000 litara na dan. Sada je cena te nafte, ako je nađete, 130 dinara. S druge strane postoje značajne nelogičnosti i u postupku eksproprijacije u proceni vrednosti imovine, a tu su direktno oštećeni građani Srbije, jer „Kolubara” puni državni budžet.
Ima li iznajmljivanja dodatne mehanizacija kao što je ranije rađeno?
Iznajmljivanja dodatne spoljne mehanizacije nema i neće je biti u 2013. već će se samo povremeno angažovati mehanizacija ćerke firme „Kolubare Građevinar”. Investiranje u specijalnu opremu i mehanizaciju do sada je bilo u manjem obimu od potrebnog, što planiramo da povećamo, čime bismo povećali efikasnost u proizvodnji i obezbedili veći stepen zaštite na radu.
Šta su prioriteti u 2013. i da li će „Kolubara” ponovoproizvoditi toliko uglja, kako se priča, da se svaka druga sijalica u Srbiji napaja energijom iz kolubarskog uglja?
Više od polovine struje koja se potroši u Srbiji dobija se sagorevanjem uglja iz „Kolubare” u TE „Nikola Tesla”, čim je „Kolubara” temelj energetske i privredne stabilnosti i bezbednosti. Prioritetan je nastavak eksproprijacije, izmeštanja dela reke Kolubare, Ibarske magistrale i dela pruge od oko dva kilometra, čime će se otvoriti novo polje eksploatacije, što obezbeđuje održanje željenog nivoa proizvodnje i u narednim godinama.
Iz statusa v.d.imenovani ste u direktora, bez javnog konkursa, na čemu je insistirao SNS na čiji ste predlog i došli. Da li to znači da za Vas konkurs nije važio?
To je bila odluka vlade. Da li će naknadno biti raspisan konkurs, verovatno ćemo svi biti blagovremeno obavešteni, ali je u ovom trenutku najbitnije da se u ovom privrednom društvu zatvore kanali zloupotrebe.
Zameravaju Vam, od kada ste imenovani na ovo mesto,što ste ugljem potpaljivali svoju pečenjaru. Da li je to baš tako i zašto u Srbiji svaki dolazak na poželjnu funkciju mora da bude propraćen degradacijom?
Jasno je da je to politički obojen pokušaj moje degradacije već u samom startu. Oni koji me znaju, znaju da sam bio uspešan privrednik, ali i potpredsednik opštine Obrenovac koja im 73.000 stanovnika i najveći budžet u zemlji. U dva mandata. To je ravno vođenju jedne ozbilje kompanije.
U „Kolubari” su zatečeni veliki finansijski problemi zbog tužbi za smenski rad. Ko će to da plati?
U prošloj godini „Kolubara” je pretrpela veliku štetu, jer je jedan broj zaposlenih tužio firmu po osnovu naknada za smenski rad, iako se po Zakonu o radu smenski rad već isplaćuje. Uz pomoć advokata, ti radnici su našli rupu u zakonu i lošu odredbu u kolektivnom ugovoru koja im je omogućila da kroz tužbu još jednom dobiju naknadu na teret „Kolubare”. Za tu namenu lane je otišlo2,4 milijarde dinara, a advokat je na legalan način, kroz procenat od dobijenih tužbi zaradio oko 1,5 miliona evra. Ako se to ne promeni u ovoj godini, šteta bi mogla da bude oko tri milijarde dinara.
Dodao bih još jedan veliki propust, koji je direktno na štetu kompanije, a to je činjenica da u „Kolubari” nije urađena adekvatna zakonska prenamena eksproprisanog zemljišta, čime je samo u 2012. godini preduzeće oštećeno za 600 miliona dinara.
Izvor Politika
