Srbija je ostvarila napredak u prilagođavanju ekonomskim kriterijumima za članstvo u EU, ali i dalje ima brojnih problema, poput loše energetske infrastrukture, birokratije, monopola i dugih sudskih postupaka, navodi se u Analitičkom izveštaju Evropske komisije. Kako je rečeno na brifingu za novinare Delegacije EU u Srbiji, u pogledu tržišne privrede problemi su sporo dovršavanje privatizacije i restrukturiranje javnih i društvenih preduzeća, kao i kontrola cena i visoke subvencije.
Subvencije su, kako je naveo čelnik odseka za evropske integracije i ekonomiju u Delegaciji Frek Janmat (Freek Janmaat), tokom prethodnih nekoliko godina u padu, ali su i dalje 2,6% bruto domaćeg proizvoda, dok je prosek EU 0,8%. „Subvencije neko mora da finansira“, istakao je on, dodavši da to vodi do povećanja proeza i pada konkurentnosti. Po visini plate Srbija je, rekao je Janmat, konkurentna u poređenju sa okruženjem, ali su izdaci preduzeća za plate, kada se ubroje i porezi i doprinosi dosta visoke.
Privatizacija i državnih i društvenih preduzeća je spora, a 25% prodaja je poništeno zbog nepravilnosti, dok komunalna opštinska preduzeća nisu ni restrukturirana ni privatizovana, a potrebno je unaprediti i proces restrukturiranja državnih preduzeća u akcionarska društva, kažu u Delegaciji.
U EU, kako se ističe, ne postoje pravila u pogledu privatizacije. Međutim, gleda se opšta slika, a tu je između ostalog značajno „kritično“ učešće privatnih preduzeća u bruto domaćem proizvodu.
Problem je i kontrola cena u mnogim sektorima, naveo je Janmat, i istakao da tu misli na oblasti struje, gasa, fiksne telefonije, kao i prehrambenih proizvoda – mleka, hleba i ulja.
Janmat je kazao da ipak postoji široki konsenzus da je potrebno ići ka unapređenju slobodne tržišne privrede.
Kada je reč o razvoju sposobnosti srpske privrede da se izbori sa tržišnim silama jedinstvenog tržišta, glavni problemi su birokratija, manjkavosti u vladavini prava, infrastruktura, monopoli i neprilagođensot radne snage zahtevima tržišta, istaknuto je na brifingu.
Kada je reč o birokratiji koja je nametnuta preduzećima, ostvaren je napredak poput uvođenja jedinstvenog šaltera za osnivanje preduzeća, ali se preduzeća i dalje suočavaju sa složenim procedurama, rečeno je na brifingu. Primer su, ako je naveo Janmat, građevinske dozvole, po čemu je Srbija na listi Svetske banke o uslovima poslovanja treća od kraja u regionu, ispred Bosne i Hercegovine i Albanije.
Postoje i manjkavosti u vladavini zakona, naveo je on. Kao posebne tačke istakao je izvrešenje presuda, dugo čekanje na sudske postupke i imovinska prava.
U oblasti imovinskih prava ostvaren je napredak usvajanjem Zakona o povraćaju oduzete imovine i ubrzanim radom na katastru nepokretnosti, ali ostaje da se vidi kakav će rezultat dati, kazao je šef ekonomskog odseka.
U oblasti infrastrukture, problem su nedovoljne investicije u prenosnu mrežu, zbog čega se kapacitet u potpunosti iskorišćava, pa su potrebna unapređenja, rekao je on.
Kada je rec o transportu, kazao je Janmat, napredak u izgradnji puteva je relativno spor, a železnice su u pogledu investicija tokom prethodnih nekoliko godina zanemarene.
U oblasti telekomunikacija je stanje infrastrukture nešto bolje, a razlog za brigu predstavlja nedovoljna rasprostranjenost širokopojasnih mreža među stanovništvom.
Janmat je ukazao i na monopole, koji nisu prisutni samo u javnom sektoru poput poštanskih usluga i energetike, već i u privatnom sektoru, recimo u domenu industrije hrane. Monopoli povećavaju cene i snižavaju konkurentnost, istakao je on.
Kapacitet komisije za zaštitu konkurencije treba da bude ojačan, a neophodno je i unapređivati svest u privatnom sektoru o značaju poštovanja pravila za zaštitu konkurencije, jedan je od zaključaka Komisije.
Janmat je ukazao i na „jake strane“ Srbije u pogledu konkurentnosti. Jedna od njih je, kako je naveo, makroekonomska stabilnost – izdaci su pod kontrolom, postignut je drugi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, a budžetski deficit je, iako povećan, u skladu sa dogovorom sa MMF. Postavljeno je ograničenje javnog druga na 45% bruto domaćeg proizvoda, a javni dug je, iako u porastu, 43% BDP, što znači da je u predviđenim okvirima.
Finansijski sektor je, kako je istakao, relativno zdrav, a problem predstavlja „visoka evroizacija“ zajmova, koja sa sobom nosi devizni rizik.
Izvor euractiv.rs
