Struka i ljudi u energetici – suvi kvalitet. – Kao stalno radno telo oformljena radna grupa sa EDB – om i EMS – om, u okviru koje se koordiniraju svi projekti. – Gradska vlada shvatila da energetika u Beogradu nije samo komunalna delatnost
Povećanje energetske efikasnosti najveći je i najkvalitetniji neiskorišćeni potencijal u energetici Srbije, ali je neophodno da država odredi jasna pravila, postavi kriterijume i definiše stimulativne smernice i mehanizme za dalje neophodno unapređenje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije – kaže u razgovoru za „kWh” Marko Stojanović, direktor Uprave za energetiku grada Beograda.
Naš sagovornik ističe da je jedna od najvećih prepreka odsustvo sistemskog sagledavanja energetike i svih međusobnih relacija u njoj. Dnevno praćenje i reakcije bez jasne strategije, a uz jak socijalni momenat koji je nametnut energetici, može veoma skupo da košta čitav energetski sektor, a i državu. Tokom tri nedelje ovogodišnjeg ledenog talasa elektroenergetski sistem bio je na veoma važnom ispitu, koji je vrlo uspešno prebrodio, bez obzira na sve izazove, okolnosti i opasnosti. Ali iz svega ovoga energetski sektor, a pogotovo oni njegovi delovi koji su u vlasništvu države, izašao je ponovo tehnički istrošen i izmoren, a finansijski isceđen i osiromašen.
Ekstremno niske temperature i dugotrajni mraz pokazali su i mane našeg sistema. Koje su to najveće manjkavosti?
Bez obzira na to što je energetika vrlo značajan resurs i neophodna infrastrukturna i razvojna komponenta svakog društva ona kod nas, nažalost, nije tako utemeljena. Bojim se da smo u okolnostima koje su za nama dosegli tehničke maksimume i da prostor u kome kreativne tehničke improvizacije i maksimalno stručno angažovanje energetičara neće biti dovoljno da izbegnemo probleme sa kojima se do sada nismo suočavali. Energetika ne uživa status koji zaslužuje i koji mora da ima, nema adekvatnu organizacionu formu, jedinstveno i jako ministarstvo, jer je odlučeno da budemo racionalni tamo gde nismo smeli. Takav status energetike, uz činjenicu da odavno nemamo nove proizvodne kapacitete, i dodatno otežan vremenskim neprilikama ove godine (duga suša, nepovoljna hidrologija, vrlo niske temperature sa obilnim padavinama) , kao i već tradicionalnim odsustvom štednje, ostaje kao veliko upozorenje i opomena onima koji odlučuju o sudbini energetike.
Ima li, ipak, pozitivnih iskustava iz krize?
Pokazalo se po ko zna koji put i u ovim kriznim okolnostima da sve nadležne institucije i službe imaju efikasnu koordinaciju i kvalitetnu kominikaciju. Struka i ljudi koji upravljaju sistemima, od direktora do zaposlenih na terenu, “suvi” su kvalitet, koji su iznedrile sve prethodne godine i decenije i koji ne smemo olako da potrošimo i izgubimo. Njihovo znanje i iskustvo, ono što su prošli i prolaze kroz sve ove i ranije izazove, prevazilazi teorijska znanja koja se uče u školama i na fakultetima.
Na šta ukazuje podatak da smo poslednji na lestvici energetske efikasnosti i nivoa cena električne energije? Kako podići efikasnost i promeniti politiku cena?
Jedan od problema je sigurno i nepragmatična politika cena energenata, a pogotovo električne energije. Ne sme se dozvoliti da teret funkcionisanja sistema padne na samo jedan njegov deo, a u ovom slučaju to je električna energija. Neophodan je celovit sistem koordinisanih mera, jer se suštinski neće mnogo promeniti samo povećanjem cene jednog energenta. Ni novi Zakon o energetici ne može sam da promeni ove okolnosti. Potrebno je kompletirati zakonsku regulativu – usvojiti zakon o energetskoj efikasnosti, jasno definisati instrumente za njihovu brzu i realnu primenu kroz donošenja sistema uredbi i neophodnih podzakonskih akata, ustrojiti adekvatno resorno telo i formirati jedinstveno ministarstvo sa kompletnim i stručnim kadrom, koje će pratiti i inicirati sprovođenje jedinstvene energetske politike. I napokon, moramo raditi mnogo više na energetskoj efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije, jer je to naš najveći energetski potencijal.
Kakav je odnos Grada prema energetici?
Grad je pokrenuo brojne aktivnosti i projekte u segmentu energetike, mnogo više nego u bilo kom periodu ranije. Ova gradska vlada shvatila je da energetika u Beogradu nije samo komunalna delatnost, niti da služi samo da privreda i građani normalno funkcionišu. To je vrlo značajan resurs zbog budućih investicija i velika razvojna šansa i poluga u daljem razvoju grada. Ono što smatramo da je neophodno jeste da se jedinicama lokalne uprave, a pogotovo Gradu Beogradu, zakonski omoguće mnogo veće ingerencije i ovlašćenja nego što je slučaj sada. To se posebno odnosi na projekte energetske efikasnosti. Beograd može i mora biti lider u tome, ali uz odgovrajuću zakonsku regulativu kroz donošenje zakona o energetskoj efiksnosti i definisanje mogućnosti formiranja fondova za tu namenu. Usvajanje zakona o javnom privatnom partnerstvu, takođe, ide u prilog tome.
Država mora da napravi mehanizme kojima treba da motiviše i obaveže lokalne uprave da preuzmu svoj deo inicijative i odgovornosti i da u tome ima jaku kontrolnu funkciju i monitoring. Na primeru isporuke toplotne energije, koja je u potpunosti u nadležnosti lokalnih uprava, to se najbolje i vidi. Mnoge lokalne uprave vrlo malo rade po ovom pitanju, svesne značaja ovog problema i godinama čekaju da neko drugi (udruženje, ministarstvo, Republička direkcija za robne rezerve itd…) obezbedi energente, rešava njihove probleme, a oni beže od odgovornosti i nepopularnih mera. Grad Beograd je u više navrata – i to u značajnim procentima – inicirao poskupljenje grejanje, jer je to rezultat profesionalnog i odgovornog odnosa kako prema građanima Beograda koji se tako greju, tako i prema sistemu „Beogradskih elektrana“ čije je normalno funkcionisanje u zimskom periodu posebno značajno za stabilnost elektroenergetskog sistema ne samo Beograda, nego i Srbije.
Šta je Grad Beograd uradio za povećanje energetske efikasnosti?
Pre svega Grad je nakon tri godine završio i u fazu implementacije uveo informacioni sistem energetike Beograda kao osnovni instrument za kvalitetno objedinjavanje svih podataka koji će kroz kvalitetnu obradu omogućiti sveobuhvatno i efikasno energetsko planiranje. Studija o vetro potencijalu je završena, a studija za procenu geotermalnog potencijala na području celog grada je u završnoj fazi i procene su da bi korišćenje ovih izvora donelo značajne rezultate i uštede. Završen je i atlas energetskih karakteristika omotača građevinskih objekata kao bitna faza uvođenja naplate toplotne energije po utrošku. Beograd ima i veoma veliki potencijal u biomasi i to u delokrugu „Zelenila“, poljoprivrednog segmenta u PKB i „Srbijašuma“ na području grada. Sa švajcarskom vladom smo pred potpisom ugovora o gradnji kogenerativnog postrojenja u Padinskoj sekli, vrednog osam miliona evra. Švajcarska vlada daće 6, 5 miliona evra kroz donaciju, a Grad Beograd 1, 5 milion evra. Nikako ne treba zanemariti i potencijal komunalnog otpada. Beograd već koristi „zelenu energiju“, a dečju ustanovu na Umci potpuno smo opremili solarnim ćelijama za osvetljenje. Sa Fondom za zaštitu životne sredine potpisali smo ugovore za još dva projekta solarnog osvetljenja na prigradskim stajalištima, kao i u ustanovi za decu ometenu u razvoju u Sremčici. Grad finansira i izgradnju pet energetski nezavisnih vrtića sa minimalnom potrošnjom energije.
Pomenuli ste politiku cena energenata i opterećenost sistema. Koliko je sve to povezano?
Energetika Srbije je sistem funkcionalno i finansijskih povezanih sudova i svaka parcijalna intervencija u tom sistemu izaziva reakciju njegovih ostalih delova. Samo celovito sagledavanje smanjuje negativne efekte i rizike. Činjenica da sada svi delovi tog sistema nisu više u vlasnistvu države i da su cene energenata poslednjih godina u stalnom trendu rasta zahtevaju još veću koordinaciju i kompletno sistemsko sagledavanje. Toga danas u energetici Srbije nema dovoljno. Pitanje cene električne energije prva i je lustracija ovakvog stanja. Ona je prvo socijalno, onda političko, pa tek na kraju ekonomsko pitanje. Nikada nije dobro kada je ekonomija u zapećku i to treba da se promeni.
Kako ocenjujete saradnju sa Elektrodistribucijom i EPS – om?
Zajednički smo oformili radnu grupu i sa EDB – om i EMS – om, kao stalno radno telo, u okviru koje koordiniramo sve projekte i sarađujemo na dnevnom nivou. Sada nema iznenađenja, a ukoliko se i pojave sve se rešava brzo i efikasno. Usklađujemo projekte koje radi EDB sa onima koje realizuje Grad i obrnuto. Odlukama gradskog veća u tri prethodne godine omogućili smo EDB – u da na područjima bez urbanističkih planova izgradi više od 300 trafo – stanica i na taj način obezbedimo sigurno snabdevanje električnom energijom. Zajednički smo, takođe, definisali i realizovali koncept privremenog priključka do momenta konačne odluke o legalizaciji koji obezbeđuje tehničku ispravnost, bezbednost i evidentiranje potrošnje, odnosno naplatu.
Posle niza dogovora „Javno osvetljenje“ i „Elektroizgradnja“ postali su gradske firme, čime smo želeli da se aktivno uključimo ne samo u realizaciju projekata. Jer Beograd ne može i ne sme da bude nemi svedok vrlo značajnih infrastrukturnih radova i projekata u elektroenergetici na svojoj teritoriji, nego treba da se bavi i njihovim planiranjem. Grad ovu saradnju ne doživljava jednosmerno, već želimo da je podržimo partnerski i finansijski. Na bazi inicijative EDB/a, Grad je obezbedio finansijska sredstva i krenuo u projekat revitalizacije 35kW (prva faza) i 110kW (druga faza) postrojenja u okviru Toplane Novi Beograd, koja je značajna za snadbevanje ovog dela grada.
Strategija – energetska vizija
Grad Beograd je još pre tri godine uradio strategiju razvoja energetike. Šta je taj dokument doneo?
Sve što je do sada urađeno u Beogradu proističe iz te strategije. To je naša energetska vizija i na dobrom smo putu. Vrlo je značajno da ona nije mrtvo slovo na papiru, već da svoju potvrdu dobija kroz realizaciju u praksi. Kao i svaka strategija, ona je „živa“ i menjaće se u skladu sa uslovima kroz koje prolazimo i izazove koje pred sebe postavljamo.
Izvor Kwh
