Mađarska vlada je uverena da je nuklearna energija put u zelenu budućnost. Predstoji izgradnja novog ruskog reaktorskog bloka, koji navodno garantuje niske emisije i niske cene energije.
Dok Nemačka postepeno gasi nuklearnu energiju, a mnoge države EU uopšte nemaju atomska postrojenja, druge proširuju svoje nuklearne programe kao deo borbe protiv klimatskih promena. Ove države tvrde da atomska energija ima nisku emisiju CO2 i omogućava im da proizvode jeftinu električnu energiju i da budu energetski nezavisniji.
Ali može li nuklearna energija zaista dovesti do izlaza iz klimatske krize?
Podela u EU po pitanju nuklearne energije
Mađarska vlada kaže da može — i daleko je od toga daje sama. Sredinom oktobra, 10 država EU, uključujući Finsku, Češku Republiku i Poljsku, objavilo je saopštenje u kojem se navodi: „Da bismo pobedili u klimatskoj bici, potrebna nam je nuklearna energija“.
Francuska, dugogodišnji entuzijastični zagovornik nuklearne energije, preuzela je vođstvo u formulisanju ove izjave. Trenutno, Pariz ulaže u nove tipove domaćih rnaprednih reaktora.
U međuvremenu, Budimpešta planira da proširi svoju nuklearnu elektranu ruske proizvodnje. Nalazi se u blizini gradića Paks na obali Dunava, na manje od dva sata vožnje južno od mađarske prestonice. Pored četiri postojeća reaktora, planirana su još dva — Paks II.
Dobro za životnu sredinu i potrošače?
Na pitanje DW-a o svom planu nuklearne ekspanzije, mađarska vlada je objasnila da je to motivisano ekološkim i ekonomskim razlozima. Iz specijalnog ministarstva zaduženog za projektovanje, izgradnju i puštanje u rad Paks II rekli su nam: „Bez nuklearne energije neće biti zaštite klime, zelene budućnosti i niskih komunalnih naknada“.
Navodi se da je atomska energija jedina tehnologija koja će pouzdano proizvoditi električnu energiju u industrijskom obimu i bez emisija staklene bašte u Mađarskoj, posebno s obzirom na geografsku lokaciju zemlje. Pored toga, navodi se da nuklearna energija garantuje pristupačne cene i da će pokriti dugoročne energetske potrebe zemlje.
Unutar nuklearne elektrane Paks
Pitanje da li je atomska energija zaista korisna za životnu sredinu je veoma sporno. Nije reč samo o katastrofalnim posledicama potencijalnih havarija na reaktorima i još uvek nerešenim pitanjima o bezbednom skladištenju atomskog otpada. Nuklearna energija ne garantuje niže emisije. Studija u 123 zemlje, koja je objavljena u naučnom časopisu Nature 2020. godine, došla je do zaključka da stvarne emisije nisu značajno niže u zemljama sa nuklearnom energijom u poređenju sa zemljama bez nuklearnih postrojenja.
Novi reaktorski blok u seizmički aktivnoj zoni
Nuklearna elektrana u Paksu takođe ima uticaj na floru i faunu u svojoj okolini, naglašava Andraš Perger, stručnjak za klimu i energiju Grinpis Mađarska. On kaže da voda za hlađenje koja se dovodi u Dunav može značajno da poveća temperaturu reke, posebno kada je vodostaj nizak i svi reaktori rade.
„Voda za hlađenje je već najznačajniji uticaj na životnu sredinu“, kaže Perger. Temperatura vode u zoni do 500 metara) nizvodno od postrojenja sme da dostigle zakonom dozvoljeni maksimum od 30 C. U avgustu 2018., reka je povremeno dostizala kritični nivo od 29,8 C, prema operatoru. Nezvanična merenja koje je sproveo think tank Energiaklub pokazala su čak i temperature znatno iznad dozvoljenih nivoa.
Perger takođe ističe činjenicu da se novi reaktori nalaze u seizmički aktivnoj zoni i skeptičan je da li su pri izboru lokacije uzeti u obzir svi propisi. Savezna kancelarija za životnu sredinu u susednoj Austriji deli njegovo mišljenje. Ovog leta je sačinila izveštaj koji opisuje lokaciju Paks II kao „neprikladnu“.
Mađarska vlada, međutim, insistira da je izvršila sva potrebna istraživanja i da je 2017. godine procenjeno da lokacija nije ugrožena od zemljotresa.
Koliko je nuklearna energija nezavisna?
Na početnoj stranici državne kompanije MVM navodi se da novi reaktorski blokovi nisu samo bezbedni, već garantuju Mađarskoj veću energetsku nezavisnost. Ipak, stručnjaci nisu uvereni da postrojenja zaista poboljšava relativno visoku stopu uvoza u Mađarsku — tehnologija, kao i gorivo, dolazi iz Rusije. Studija iz 2020. godine dolazi do zaključka da se, s obzirom na ovu činjenicu, nuklearna energija u krajnjoj liniji može klasifikovati i kao uvozna, što znači da oko tri četvrtine energetskog bilansa zemlje dolazi izvan granica zemlje.
Jedan od autora studije, dr Andraš Deak, kaže da mađarska vlada ima različite razloge da nastavi da se oslanja na rusku atomsku energiju uprkos tom nalazu. On kaže da je suštinski tačno da Mađarska nema značajnije prirodne energetske resurse, za razliku od Poljske. „Istorijski gledano, u zemlji nije bilo izvora energije“, kaže Deak, pa je imalo smisla izgraditi sovjetsku nuklearnu elektranu 1970-ih i 1980-ih. Nakon što se era realnog socijalizma završila, ostao je veliki konsenzus u korist nuklearne energije.
Nedostatak transparentnosti
Ali opozicione stranke i nevladine organizacije oštro su kritikovale odluku da se ugovor za proširenje elektrane direktno dodeli ruskoj državnoj kompaniji za nuklearnu energiju Rosatom i da se projekat finansira ruskim kreditom vrednim više od 10 milijardi evra. Relativno visoka kamatna stopa od 4% do 5% i pad vrednosti mađarske forinte mogli bi da znače da će poreski obveznici na kraju platiti više od 12,5 milijardi evra predviđenih budžetom za nove reaktore.
Po mišljenju vlade, međutim, činjenica da su reaktori koji su već bili u funkciji izgrađeni po ruskim projektima bila je odlučujuća po ovom pitanju. Dve različite tehnologije na jednoj lokaciji samo bi dovele do problema, rekao je Orban dok je u parlamentu opravdavao planove za proširenje. Zato, ako želimo nuklearnu energiju, ona mora da bude ruska“, rekao je on.
Za Orbanovu nacionalističku konzervativnu partiju Fides, izborna obećanja su takođe verovatno igrala ulogu. Energetska politika je dugo bila u fokusu stranke.
„U 2014. Fides se dosta koncentrisao na smanjenje troškova za domaćinstva, što znači da je trebalo obezbediti niske cene gasa od najvećeg uvoznika: od Gazproma“, rekao je Deak. Potpisivanje ugovora sa ruskom državnom kompanijom za nuklearnu energiju Rosatom mogao bi biti povoljan faktor za postizanje tog cilja, kaže on.
Kritičari su takođe napadali odluku vlade Fidesa da ugovor sa Rosatomom proglasi pitanjem nacionalne bezbednosti i donošenje novog zakona koji dozvoljava da se dokumenti drže pod ključem 30 godina.
Mala nada za protivnike nuklearne energije
Za razliku od Nemačke ili Austrije, Mađarska nema široki pokret protiv nuklearne energije. Brojna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina Mađara ima tendenciju da se protivi produženju operativnih dozvola za postojeće reaktore i proširenju nuklearne elektrane Paks — posebno nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi 2011.
Ali raskid ugovora za Paks II ili potpuno napuštanje nuklearne energije biće teško. Ne samo da bi cene energije za potrošače verovatno porasle, već bi vlada mogla biti primorana da plati visoke kompenzacije Rusiji.
Izvor: dw.com
