Mađarska je uvek bila zagovornik zajedničke spoljne energetske politike EU. Energetska bezbednost dospela je u prvi plan spoljnopolitičkog razmišljanja u vreme poslednje tri mađarske vlade. Energetska strategija svake države u regionu utiče direktno na njihove susede: izbor izvora za snabdevanje, način na koji se električna energija proizvodi u pojedinim zemljama i nivo povezanosti sa susednim zemljama. Energetska zajednica je suštinska platforma za proširenje energetskog tržišta EU i za pružanje pomoći državama koje nisu članice EU u sprovođenju pravnih tekovina EU – ističe Anita Orban, ambasadorka za energetsku bezbednost u mađarskom Ministarstvu spoljnih poslova.
Pitanje energetske bezbednosti jedno je od najbitnijih tema za većinu članica EU. Mađarska je takođe uvela visoku diplomatsku poziciju za tu oblast. Da li nam možete reći nešto više o vašoj poziciji i uopšteno o mađarskoj politici energetske bezbednosti?
Mađarska je bila teško pogođena gasnom krizom 2006. i 2009. godine kada je ranjivost regiona Centralne Evrope i samim tim i Mađarske postala vidljiva. U 2009. godini bila je među zemljama koje su bile u mogućnosti da pomognu svojim susedima, među kojima je Srbija, zahvaljujući postojećoj infrastrukturi. Kao rezultat tih dveju kriza energetska bezbednost dospela je u prvi plan spoljnopolitičkog razmišljanja u vreme poslednje tri mađarske vlade. Položaj ambasadora za energetsku bezbednost u celini je stvoren 2008. godine. U cilju rešavanja problema ugroženosti Mađarska je takođe počela da se uključuje u nove projekte gasovoda koji bi doneli gas iz različitih izvora. Počeli smo da gradimo interkonektore sa našim susedima i da radimo na integraciji unutrašnjeg energetskog tržišta. Otvorili smo dva interkonektora u 2010. godini, jedan sa Rumunijom i jedan sa Hrvatskom. Slovačko-mađarski interkonektor je u pripremi.
Projektovani ciljevi EU i politike za sektor energetske bezbednosti omogućavaju članicama EU da ostvare ciljeve, ali u okviru njihovih nacionalnih ovlašćenja. Ipak postoje zajedničke akcije spoljne energetske politike prema dobavljačima, tranzitnim zemljama i susedskim programima. Kako Mađarska rešava svoju energetsku situaciju, i na koji način učestvuje u zajedničkoj spoljnoj energetskoj politici EU?
Energetska politika je u nadležnosti država članica. Međutim, Mađarska je uvek bila zagovornik zajedničke spoljne energetske politike EU. Tokom mađarskog predsedavanja EU februara 2011. na samitu šefova država i vlada pozvana je služba Evropskih spoljnih poslova da inkorporira dimenziju energetske bezbednosti u svojim aktivnostima. Od tada smo bili uključeni u olakšavanje shvatanja tog problema. EU ne koristi na pravi način veličinu svog unutrašnjeg tržišta kada je u pitanju odnos sa dobavljačima i tranzitnim zemljama. Evropska komisija preuzela je mnoge inicijative u poslednjih nekoliko godina u ujedinjenju i koordinaciji stavova prema tim strankama, i treba nam mnogo više inicijativa poput tih.
Kakav je trenutni status Mađarske energetske bezbednosti, nivo raznovrsnih izvora snabdevanja energijom i putevi spoljnog snabdevanja?
Mađarska ima dugoročan ugovor o snabdevanju sa Rusijom koja nam pruža više od 80% mađarskog uvoza gasa. U isto vreme mi smo mnogo bolje povezani sa našim susedima nego što smo bili pre nekoliko godina. Osim toga, postigli smo značajan napredak u pogledu energetskog koridora sever-jug. Sever-jug energetski koridor uspostaviće nedostajuću infrastrukturnu vezu koja povezuje gasovodne sisteme istok-zapad, i stvara infrastrukturne osnove za tržišne integracije. Rad na koridoru pokrenut je tokom mađarskog predsedavanja EU, i ostvaren je dobar napredak u identifikovanju ključnih infrastrukturnih veza koje nedostaju i u mobilizaciji regionalne podrške. Za Mađarsku interkonektor sever-jug će olakšati pristup LNG terminalima na svojim severnim i južnim krajevima.
Mnogi kažu da su Mađarska i region Balkana međusobno zavisni u oblasti gasa i struje. Da li to znači da je i energetska bezbednost Mađarske i Srbije međusobno zavisna? Koji su pozitivni primeri i praksa koju ste pronašli kao primenjivu na susedne zemlje?
Mi smo svi međusobno zavisni u našem regionu, i interesantno je da se mnogo manje oslanjamo na tu međusobnu povezanost nego što bi trebalo. Energetska strategija svake zemlje u regionu direktno utiče na njene susede: izbor izvora za snabdevanje, način na koji se električna energija proizvodi u pojedinim zemljama i nivo povezanosti sa susednim zemljama. Radićemo zajedno mnogo više nego što sad radimo. Na primer, radimo zajedno sa Srbijom unutar Dunavske strategije, u okviru koje obezbeđujemo odličnu platformu za saradnju.
Da li je „Južni tok“ primarni projekat snabdevanja gasom za Mađarsku, i da li postoje neki drugi projekti kojima bi Mađarska možda bila zainteresovana da se pridruži?
Mađarska je uključena u nekoliko projekata gasovoda: „Nabuko“, AGRI i „Južni tok“. Mi takođe podržavamo pripremanje LNG terminala u Hrvatskoj. Naš interes je da imamo što više različitih izvora snabdevanja i pravaca snabdevanja koliko je to moguće. U slučaju „Nabuko“ imali smo uspešan ministarski sastanak 8. oktobra, na kome se raspravljalo o važnim koracima.
Energetska zajednica za jugoistočnu Evropu, kao i inicijativa energetskog sektora EU za regionalne integracije i pripreme za pristupanje na tržište EU, upravlja regionalnim energetskim tržišnim reformama. Da li je Mađarska zainteresovana za taj proces i kako ocenjujete trenutne rezultate?
Energetska zajednica je suštinska platforma za proširenje energetskog tržišta EU i za pružanje pomoći državama koje nisu članice EU u sprovođenju pravnih tekovina EU. Mađarska je veoma uključena u rad Sekretarijata energetske zajednice, a takođe smo razvili i bliske odnose sa Sekretarijatom u okviru Dunavske strategije.
Izvor Serbia Energy Magazine
