Predsednik i izvršni direktor MOL-a, Zsolt Hernadi, upozorio je da bi potpuni prekid isporuka sirove nafte preko naftovoda Družba mogao predstavljati ozbiljan rizik po energetsku bezbednost Mađarske, potencijalno podižući cene goriva na domaćim pumpama za oko 10 procenata.
U intervjuu, Hernadi je objasnio da, iako bi veće cene predstavljale problem, veći izazov predstavlja obezbeđivanje dovoljne količine sirove nafte kako bi rafinerije mogle neometano da rade. Naftovod Druzhba je od 1964. godine glavni kanal za uvoz sirove nafte u Mađarsku, ali geopolitičke tenzije i nedavni poremećaji — posebno povezani sa sukobom u Ukrajini — doveli su u pitanje njegovu pouzdanost.
Mađarska nastoji da smanji zavisnost od ruske nafte, ali Hernadi je naglasio da potpuno oslobađanje od te zavisnosti zahteva vreme. Rafinerija MOL-a u Százhalombatti biće u potpunosti sposobna za preradu alternativnih tipova sirove nafte tek do 2027. godine, nakon infrastrukturnog ulaganja od 520 miliona evra. Trenutno, objekat može preraditi oko polovinu nafte tipa Brent i uspešno je testirao 17–18 različitih tipova sirove nafte, ali sekundarne preradinske jedinice još uvek zahtevaju prilagođavanja za preradu nafte sa različitim hemijskim svojstvima.
Zamena dnevne isporuke Druzhbe od oko 42.000 tona sirove nafte predstavljala bi veliki logistički izazov. To bi zahtevalo ekvivalent od 800 železničkih vagona ili 170 cisterni svaki dan, što bi učinilo prelazak i skupim i složenim. Mađarska poseduje strateške rezerve koje pokrivaju oko 30 dana sirove nafte i dodatnih 45 dana prerađenih goriva, ali one bi služile samo kao privremena sigurnosna mreža u slučaju dužeg prekida isporuka.
Iako zemlja dobija naftu i preko hrvatskog naftovoda JANAF, Hernadi je istakao da ovaj pravac sam po sebi ne može u potpunosti zadovoljiti potrebe Mađarske i da je znatno skuplji, sa tranzitnim naknadama i do četiri puta većim nego kod Druzhbe. Čak i u kratkotrajnim poremećajima, MOL procenjuje da bi cene goriva mogle porasti za oko 0,10 evra po litru.
Hernadi je naglasio da je diversifikacija ključna, jer prisustvo dva naftovodna pravca koristi i mađarskim i slovačkim potrošačima. Međutim, rekao je da glavni problem nisu fluktuacije cena, već rizik od smanjenog rada rafinerija, što bi direktno moglo ugroziti energetsku bezbednost.
Za sada, naftovod Druzhba ostaje ključni deo mađarskog sistema snabdevanja. Hernadi je zaključio da će prelazak sa njega zahtevati značajno vreme, ulaganja i dugoročnu stabilnost u infrastrukturi i energetskoj politici.
