Odbijanje Mađarske da prihvati ponudu Hrvatske da koristi njen sistem cevi kao alternativu za uvoz ruske nafte osvetljava trenutne tenzije između Budimpešte i Evropske unije. Evo pregleda ključnih pitanja:
Kontekst i pozadina
Sankcije EU i izuzeci: Nakon ruske invazije na Ukrajinu, EU je uvela sankcije na rusku naftu. Međutim, Mađarska, Slovačka i Češka dobile su izuzetke kako bi nastavile da uvoze rusku naftu preko naftovoda koji prolazi kroz Ukrajinu zbog ograničenih alternativa.
Ukrajinska zabrana Lukoila: Ukrajina je zabranila Lukoilu, velikom ruskom dobavljaču nafte, da koristi naftovod Druzhba. Ova odluka je imala za cilj smanjenje zavisnosti od ruske energije. Evropska komisija je primetila da drugi dobavljači, uključujući mađarsku MOL, i dalje koriste ovaj naftovod.
Ponuda Hrvatske
Alternativni naftovod: Premijer Hrvatske, Andrej Plenković, predložio je korišćenje naftovoda Adria, koji ima kapacitet od 14,3 miliona tona godišnje i trenutno je nedovoljno iskorišćen. Ovaj naftovod mogao bi da posluži kao alternativa za uvoz ruske nafte za zemlje Centralne Evrope.
Potencijalne koristi: Hrvatska ponuda sugeriše da bi ova ruta mogla pomoći u smanjenju ili eliminaciji zavisnosti od ruske nafte, pri čemu je Janaf, hrvatska kompanija za tranzit nafte, spreman da pregovara o dugoročnim ugovorima kako bi obezbedio snabdevanje energijom.
Odgovor Mađarske
Optužbe i kritika: Mađarski ministar spoljnih poslova, Peter Szijjártó, kritikovao je ponudu Hrvatske, navodeći da je to koordinisani napor sa EU da se izvrši pritisak na Mađarsku. On tvrdi da je Hrvatska povećala takse za tranzit i da nema potrebne infrastrukturne investicije, što je čini nepouzdanim partnerom za tranzit.
Političke tenzije: Szijjártov odgovor odražava šire političke tenzije. Mađarski premijer Viktor Orbán je u sukobu sa EU na više frontova, uključujući pitanja vezana za energiju, finansiranje EU za Ukrajinu i vizne politike za Ruse i Beloruse.
Šire posledice
Odnos sa EU: Orbánov stav i otpor Mađarske predloženim alternativama dodatno opterećuju odnose između Mađarske i EU, posebno dok Orbán obavlja rotirajuće predsedništvo EU.
Kontroverza oko vizne politike: Pored toga, nova vizna politika Mađarske za ruske i beloruske građane, koja bi mogla potencijalno zaobići restrikcije EU, takođe je tačka sporenja. Evropska komisija istražuje da li ova politika ispunjava zakone EU.
Sve u svemu, situacija oslikava složen odnos između nacionalnih interesa, politika EU i geopolitičkih tenzija.
