Energetski sektor Srbije je najkonkurentniji i najsigurniji sektor za sve oblike investicija, rekao je u Dohi Petar Škundrić.
Škundrić, predsednik Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, je pozvao zainteresovane investitore iz sveta da ulažu u tu industrijsku granu u Srbiji.
Sektor energetike je najvažnija industrijska grana u Srbiji, sa stalnom stopom privrednog razvoja, istakao je Škundrić na jubilarnom 20. Svetskom kongresu nacionalnih naftnih komiteta u glavnom gradu Katara.
Navodeći da je u Srbiji pre dve godine počeo snažan investicioni ciklus u energetici, on je najavio da će, u narednih sedam do osam godina, u elektroenergetici biti investirano oko 10 milijardi evra, a u naftnom sektoru oko dve milijarde evra.
U gasnom sektoru i u obnovljivim izvorima energije biće uloženo više od dve milijarde evra, izjavio je Škundrić i dodao da je strateško opredeljenje Srbije, kada je reč o energetici, da pristupi Evropskoj uniji i da kroz partnerstva sa Rusijom, Kinom i drugim zemljama realizuje najznačajnije energetske projekte.
Strateški cilj nacionalne naftne kompanije NIS je da postane najefikasnija kompanija u oblasti proizvodnje i prerade nafte i prometa naftnih derivate na Balkanu.
„Planiramo da NIS postane regionalni akter sa najbržim rastom proizvodnje, prerade, prometa i rentabilnosti na Balkanu,“ naglasio je Škundrić.
U gasnoj privredi, naveo je da je najznačajniji projekat izgradnja deonice „Južnog toka“ kroz Srbiju, dužine oko 440 kilometara, a vrednost tog projekta je između 1,3 i 1,5 milijardu evra.
Drugi značajan strateški projekat koji se realizuje u saradnji sa Gaspromom je Podzemno skladište gasa Banatski dvor, kapaciteta između 800.000 i jedne milijarde kubika prirodnog gasa, rekao je Škundrić i najavio da je u planu i izgradnja jos jednog skladišta gasa, na lokaciji Itebej, kapaciteta oko jednu milijardu metara kubnih.
U elektronergetici Srbije najznačajniji novi kapaciteti koji treba da budu izgradjeni su termoelektrane „Kolubara B“ i „Nikola Tesla 3“ od 700 megavata, „Kostolac B3“ od 350 megavata i reverzibilna hidroelektrana (RHE) „Bistrica“ snage 700 megavata, naveo je.
Potencijalno najveći projekat RHE „Đerdap 3“, mogućeg kapaciteta četiri puta 600 megavata, nije obuhvaćen ovim investicionim ciklusom, naglasio je Škundrić.
U oblasti obnovljivih izvora energije najznačajnije investicije su u izgradnji sistema hidrocentrala na rekama Ibar i srednjoj Drini u strateškom partnerstvu sa Italijom i Republikom Srpskom, a vrednost tih projekta iznosiće oko 1,2 milijarde evra.
Planirana je i realizacija projekta hidroelektrana na Velikoj Moravi, ukupne vrednosti oko 425 miliona evra, koji treba da se realizuje u partnerskim odnosima Elektroprivrede Srbije i nemačke kompanije RWE.
U izgradnju vetroparkova, solarnih elektrana i energetskih postrojenja na biomasu u Srbiji je moguće investirati više od dve milijarde evra, ukazao je on i dodao da Srbija raspolaže ozbiljnim potencijalima u geotermalnim izvorima tople vode i izuzetno kvalitetnim poljoprivrednom zemljištu, što može biti podloga za domaća i strana investiranja.
Srbija raspolaže dokazanim rezervama sirove nafte od oko 10,6 miliona tona, bilansnim rezervama oko 41 milion tona i rezervama prirodnog gasa oko 30,5 milijarde metara kubnih. Škundrić je ukazao da je naša zemlja bogata i uljnim škriljcima, čije su rezerve procenjene na osam do 10 milijardi tona, a najveći je aleksinački basen, sa rezervama škriljaca od oko 2,1 milijarde tona i sa potencijalnim sadržajem ulja od oko 210 miliona tona.
