Kada je reč o učešću alternativnih goriva u industriji Srbije, najveći potencijal ima biomasa kojom je naša zemlja izuzetno bogata. Taj potencijal sa druge strane nije dovoljno iskorišćen a upravo bi veća primena tog obnovljivog izvora bila jedan do zamajaca za razvoj srpske industrije, ističu sagovornici Danasa sa kojima su vođeni razgovori na tu temu.
Prema dostupnim podacima za 2006. godinu obnovljivi izvori energije u industriji učestvuju sa 9 odsto od čega čak dve trećine predstavlja biomasa. Povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije je jedna od najvažnijih komponenti globalnih mehanizama i mera za ublažavanje klimatskih promena. Srbija će u tim mehanizmima morati učestvovati, kroz obaveze uspostavljene prema Evropskoj uniji ili kroz nove, postojeće mehanizme Ujedinjenih nacija, kaže za Danas Ljuba Maćić, predsednik Saveta Agencije za energetiku.
– Povremeno se plasira tvrdnja da su obnovljivi izvori energije veoma jeftini i da je samo pitanje naše volje hoćemo li ih koristiti. Nažalost, realnost je poprilično drugačija. Većina obnovljivih izvora energije je skuplja od konvencionalne, pa se njihovo korišćenje mora dodatno podsticati, a to vodi povećanju cena energije. Međutim, obnovljive izvore energije svakako treba razvijati jer je prihvatanjem Ugovora o energetskoj zajednici Srbija, zajedno sa zemljama regiona, preuzela obavezu da povećava udeo obnovljivih izvora energije u potrošnji energije. Danas ta obaveza nije kvantifikovana, ali će se uskoro, verovatno u sledećoj godini, odrediti koliko to povećanje mora biti do 2020. godine, kao što je već određeno pojedinačno i različito za svaku članicu Evropske unije – naglašava Maćić. On dodaje da je i novim Zakonom o energetici predviđeno da Vlada sledeće godine donese akcioni plan kojim će se utvrditi ciljevi za sledećih 10 godina i mere za njihovo ostvarivanje. Plan treba da definiše i optimalnu ciljnu strukturu OIE, koja će biti najpovoljnija po svim kriterijumima, a naročito ukupnim dodatnim troškovima. Ovi troškovi ce se neminovno, kao i u drugim zemljama, prenositi na sve kupce energije, ističe Maćić.
– Trebalo bi učiniti sve što je moguće u komunikaciji sa institucijama EU i Energetske zajednice da obaveza za 2020. godinu bude tako određena da bude realno ostvariva, u skladu sa nivoom društvenog bogatstva. Ako tako bude i ako mere koje ka takvom cilju vode, budu adekvatno strukturirane, korišćenje obnovljivih izvora energije ce doprinositi tehnološkom i ukupnom razvoju zemlje i otvaranju novih radnih mesta – kaže sagovornik. Maćić naglašava da dostupnost obnovljive energije zavisi od njene raspoloživosti kao resursa u prirodi i od troškova proizvodnje energije iz pojedinih tehnologija. Biomasa za toplotnu i električnu energiju, vetar, hidroenergija, solarna energija za toplotnu i električnu energiju imaju najveći potencijal. Maćić ističe da je biomasa veoma pogodna za toplotne svrhe, naročito ako bi se sada najčešće korišćene peći niske efikasnosti, i ispod 50 odsto, zamenile novim pećima čija je efikasnost i oko 90 odsto, može biti najpovoljniji izvor obnovljive energije. Radno je intenzivna i u fazi investiranja, proizvodnja opreme na primer za pelete i kotlove, i u eksploataciji, prikupljanje biomase i tako dalje, pa može doprineti zaposlenosti, smatra Maćić. On dodaje da su. energija vetra i hidroenergija sledeći veliki resurs, a zatim i energija sunca za toplotne svrhe, sa različitim efektima na zapošljavanje i tehnološki razvoj.
Maćić ističe da postoje podaci o procentu upotrebe alternativnih goriva u Srbiji u ovom trenutku ali da nisu pouzdani u svim elementima. – Kao mera za korišćenje obnovljive energije, ne samo električne već i toplotne i energije za hlađenje i biogoriva se u EU koristi njeno procentualno učešće u bruto finalnoj potrošnji ukupne energije. Prema Energetskom bilansu Srbije, udeo potrošnje obnovljive energije u 2010. godini je bio 15 odsto. Međutim, potrošnja biomase nije u realnoj količini u celini ugrađena u taj procenat, odnosno znatno je veća, pa će se ispostaviti, kada se uskoro završi regionalna studija koja se radi za Energetsku zajednicu, da je kod nas sadašnje učešće obnovljive energije već iznad 20 odsto. Taj novi procenat će se računati kao osnovica kada se bude definisalo povećanje, odnosno utvrđivao ciljni procenat za 2020. godinu – naglašava Maćić. On dodaje da su prirodni i drugi uslovi, zadati rast i mere podsticaja različiti pa nije baš razumno prenositi u naše uslove iskustvo bilo koje pojedinačne zemlje. Pre bi, mišljenja je naš sagovornik, trebalo kombinovati pojedine elemente iz zemalja EU. – Evropska unija će polovinu uvećanja OIE realizovati kroz proizvodnju struje, a drugu polovinu kroz toplotnu energiju, uključujući i biogoriva. Mi bismo takođe morali uvoditi podsticajne mere za proizvodnju toplotne energije iz OIE, na primer grejanje biomasom i solarnom energijom jer se bez njih ciljevi za 2020. ne mogu ostvariti. U Velikoj Britaniji se od marta ove godine primenjuje feed-in tarifa i za toplotnu energiju, slično kao kod nas za električnu energiju. – ističe Maćić.
Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije kaže da biomasu treba još više upotrebljavati nego što je to sada slučaj za dobijanje alternativnih goriva u industriji. – Srbija je veoma bogata biomasom. Ima dosta šume i samim tim drvne mase. Takođe, od ostataka od kukuruza se takođe mogu praviti peleti koji su veoma dobri za sagorevanje. Korišćenje biomase kao izvora energije i u industriji i za građanstvo je bitno i zbog toga što se na taj način štiti i životna okolina. Naime, umesto da ti otpaci ostanu u prirodi mogu se upotrebiti za stvaranje raznih vrsta bio goriva – naglašava sagovornik. On dodaje da bi za industriju bilo i znatno jeftinije da koristi masu koje u Srbiji ima u izobilju. Zašto to nije slučaj, Vuletić objašnjava činjenicom da je daleko ugodnije koristiti gas, naftu i struju jer je biomasu prvo potrebno prikupiti, zatim skladištiti pa potom i dopremiti do postrojenja. – Kada se priča o upotrebi OIE u Srbiji uvek se insistira na onim tehnologijama koje su najskuplje. Slučaj je recimo energija vetra. Ja nisam za takva rešenja, već smatram da treba da se koristi ono što je jeftinije. Zato prednost dajem biomasi. Takođe, treba koristiti i solarnu energiju. Tehnologija za postavljanje solarnih panela je svakako skupa ali za energiju koju ona stvara nisu potrebna bilo kakva novčana sredstva. Isto tako treba naglasiti da se sva oprema za izgradnju panela, sem njih samih može izgraditi ili nabaviti u zemlji što je još jedna prednost – zaključuje Vuletić.
Biljno gorivo
Biomasa je gorivo koje se dobija od biljaka ili delova biljaka kao što su drvo, slama, stabljike žitarica, ljušture itd.
Reč je o obnovljivom izvoru energije, a generalno se može podeliti na drvni, nedrvni i životinjski otpad, u okviru čega se mogu razlikovati drvna biomasa (ostaci iz šumarstva, otpadno drvo), drvna uzgojena biomasa (brzorastuće drveće), nedrvna uzgojena biomasa (brzorastuće alge i trave), ostaci i otpaci iz poljoprivrede, životinjski otpad i ostaci.
Zemlje EU obavezne da podižu udeo obnovljive energije
Ljuba Maćić, predsednik Saveta Agencije za energetiku ističe da je direktivom Evropske unije o promovisanju korišćenja obnovljivih izvora energije iz 2009. godine utvrđena obaveza da svaka zemlja poveća udeo obnovljive energije tako da on, za EU u celini, od 8.,5 odsto u 2005. godini, dostigne u 2020. godini 20 odsto u bruto finalnoj potrošnji energije. Ciljni rast za celu EU je, dakle 11.5 procentnih poena, ali je različit po zemljama. Najviše zavisi od društvenog proizvoda zemlje, i iznosi između 6.2 za Rumuniju i 13.7 procentnih poena za Veliku Britaniju. Procenat za 2020. godinu je najmanji za Maltu 10 odsto, a najveći za Švedsku 49 odsto.
– Izgleda da će se, za EU u celini, navedeni cilj ostvariti, ali će uspeh biti različit po pojedinim zemljama. Pojavljuju se i problemi. U nekim zemljama su troškovi korišćenja obnovljivih izvora energije toliko narasli da to postaje ozbiljan problem za kupce na koje se taj trošak prenosi. Takav je slučaj u Nemačkoj, Češkoj, Grčkoj, Španiji itd. Najznačajniji uzrok tome je skupa solarna energija. Zbog toga se, između ostalog, smanjuju podsticaji za najskuplje tehnologije – naglašava Maćić.
Izvor danas.rs
