Energetska tržišta se često posmatraju kroz prizmu berzanskih cena, grafikona i indikatora koji reflektuju odnos ponude i tražnje. Međutim, u savremenom energetskom sistemu Evrope, a posebno u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, stvarna cena energije se sve češće formira izvan berze. Logistika, rafinerije i fizička ograničenja infrastrukture imaju sposobnost da oblikuju tržišne ishode snažnije od samih cenovnih signala. U takvom okruženju, berza prestaje da bude glavni regulator, a postaje samo jedan od elemenata šireg sistema.
Ova promena ne znači da berzanske cene gube značaj, već da gube monopol nad formiranjem tržišne realnosti. Cena struje ili gasa može signalizirati ravnotežu, dok istovremeno fizički sistem funkcioniše pod ozbiljnim pritiskom. Kada logistika zakaže ili rafinerijski kapaciteti postanu ograničeni, tržište reaguje sa zakašnjenjem, često kroz nagle i disproporcionalne korekcije. Tada postaje jasno da se stvarni balans energije ne nalazi na ekranu trgovca, već u cevovodima, skladištima, lukama i rafinerijama.
Logistika je prva tačka na kojoj se razotkriva razlika između tržišne i fizičke realnosti. Energetski sistem zavisi od neprekidnog kretanja goriva, rezervnih delova i operativnih resursa. Ograničenje u transportu, bilo zbog visokih cena goriva, nedostatka kapaciteta ili regulatornih prepreka, direktno utiče na dostupnost energije. Ovi troškovi se ne pojavljuju odmah u berzanskim cenama, ali utiču na odluke proizvođača, distributera i krajnjih korisnika.
Rafinerije imaju centralnu ulogu u ovom procesu. Njihov kapacitet, fleksibilnost i operativna pouzdanost određuju dostupnost derivata koji su ključni za energetski sistem. Kada rafinerije rade sa smanjenim kapacitetom, bilo zbog tehničkih problema, planiranog održavanja ili regulatornih zahteva, tržište derivata se zateže. Cena goriva raste, logistika poskupljuje, a rezervni energetski kapaciteti postaju skuplji ili nedostupni. Berzanske cene struje i gasa tada reflektuju posledice, a ne uzrok problema.
U SEE regionu, ovaj efekat je dodatno pojačan geografskim i infrastrukturnim ograničenjima. Region zavisi od ograničenog broja rafinerija i logističkih pravaca. Luka, rafinerija ili ključni transportni koridor često imaju sistemski značaj. Poremećaj u jednom čvorištu može uticati na više tržišta istovremeno. U takvim uslovima, fizička dostupnost derivata postaje važnija od njihove berzanske cene.
Važan aspekt ove dinamike jeste vremensko kašnjenje. Berzanska tržišta reaguju brzo, ali često površno. Logistički problemi se razvijaju sporije, ali imaju dugotrajniji efekat. Kada se logistički lanac poremeti, potrebni su meseci da se uspostavi nova ravnoteža. Tokom tog perioda, tržište funkcioniše u režimu stalne prilagodbe, sa povećanom volatilnošću i neizvesnošću. Cena energije u tom kontekstu više zavisi od operativnih ograničenja nego od fundamentalnih pokazatelja.
Rafinerije takođe utiču na strukturu tržišta kroz izbor proizvoda. Odluke o tome koji derivati će se proizvoditi, u kojim količinama i za koja tržišta, oblikuju regionalnu dostupnost goriva. Ove odluke često zavise od marži, regulatornih zahteva i logističkih mogućnosti, a ne od potreba elektroenergetskog ili gasnog sistema. Kada se proizvodnja određenog derivata smanji, sistem gubi fleksibilnost, a energetski rizik raste.
Tržišni učesnici često potcenjuju ovu ulogu rafinerija jer ona nije direktno vidljiva u cenovnim signalima. Međutim, u kriznim situacijama, upravo rafinerijski kapaciteti i logistika određuju koliko brzo i efikasno sistem može da reaguje. Rezervni elektroenergetski kapaciteti na derivate imaju smisla samo ako postoji stabilno snabdevanje gorivom. Bez toga, oni postaju teorijski resurs bez praktične vrednosti.
Regulatorni okvir dodatno komplikuje ovu sliku. Politike koje ograničavaju investicije u rafinerije ili nameću stroge zahteve bez jasne tranzicione strategije mogu smanjiti fleksibilnost sistema. Iako su ciljevi dekarbonizacije legitimni, zanemarivanje uloge rafinerija u prelaznom periodu može proizvesti kontraefekat: veću volatilnost, više kriznih intervencija i veći ukupni trošak energije.
Industrijski potrošači posebno su osetljivi na ove procese. Njihovi troškovi zavise od stabilnosti logistike i dostupnosti goriva. Kada logistika postane usko grlo, industrija plaća cenu kroz više inpute, kašnjenja i operativne rizike. Ovi troškovi često nisu vidljivi u statistici energetskih cena, ali direktno utiču na konkurentnost.
Za trgovce, razumevanje uloge logistike i rafinerija predstavlja konkurentsku prednost. Oni koji prate samo berzanske signale mogu propustiti ključne promene u fizičkom sistemu. Oni koji razumeju logističke tokove, kapacitete i ograničenja imaju bolju osnovu za procenu rizika i pozicioniranje.
Investitori se suočavaju sa sličnim izazovom. Projekti u energetici često zavise od pretpostavke stabilne logistike i dostupnosti derivata. Kada se ta pretpostavka naruši, finansijski modeli gube validnost. Procena investicionog rizika mora uključiti i fizičku realnost sistema, a ne samo tržišne cene.
Zaključno, u savremenom energetskom sistemu, logistika i rafinerije imaju moć da oblikuju cenu energije snažnije od berze. Berzanski signali su važni, ali nisu dovoljni. Stvarna stabilnost sistema zavisi od fizičkih tokova i operativnih kapaciteta koji se često nalaze izvan fokusa tržišne analize. Razumevanje ove realnosti ključno je za sve koji žele da shvate kako se energija zaista vrednuje i distribuira u Evropi danas.
