Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaJugoistočna Evropa: Elektroenergetski...

Jugoistočna Evropa: Elektroenergetski sistem u 2030. godini

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Jugoistočna Evropa: Elektroenergetski sistem u 2030. godini

 

Zaključak

Sa otprilike polovinom instalisanog kapaciteta za proizvodnju na bazi uglja i lignita koji će trebati modernizaciju ili zamenu u narednoj deceniji, u Jugoistočnoj Evropi će nastati elektroenergetski sistemi sa mnogo većim udelom OIE. To je u skladu sa ciljevima EU za klimu i energiju do 2030. godine, gde se očekuju udeli OIE-E od 57%.

Scenario za 2030. godinu u JIE predstavljen u ovom izveštaju otkriva da je udeo OIE-E od 50% realan u pogledu fleksibilnosti sistema, integracije OIE i sigurnosti snabdevanja. Rezultati takođe ukazuju da će projektovani infrastrukturni razvoj  u scenariju dekarbonizacije – koji karakteriše značajno smanjenje proizvodnje na bazi uglja i lignita i neprestano povećavanje proizvodnje OIE – zadovoljiti rastuću potražnju regiona, postižući skoro izbalansiranu neto poziciju uvoza na regionalnom nivo do 2030. godine.

Kako proizvodnja uglja i lignita opada, proizvodnja vOIE i proizvodnja na bazi gasa će zauzeti svoje mesto (mada će porast proizvodnje na gas biti ograničeno na samo nekoliko zemalja u regionu). Ne očekuje se da će prosečna godišnja upotreba postrojenja na gas u regionu premašiti 45% u 2030. godini. Ako iskoristivost lignita padne ispod 65%, postrojenja na lignit teško će ostvariti dovoljan prihod na tržištu električne energije.

Procena kritične nedelje pokazuje da će margina rezerve u sistemu JIE ostati iznad zdravih 35%, čak i tokom kritičnih časova procenjenih nedelja, što predstavlja zadovoljavajući nivo koji obezbeđuje sigurnost snabdevanja. Istovremeno, u većini sati zadržava se veći nivo rezervi: region Jugoistočne Evrope će moći da pruža fleksibilne usluge susednim elektroenergetskim sistemima, kao što su Mađarska i Slovenija. Analiza je pokazala da je jesen najkritičniji period u Jugoistočnoj Evropi, s obzirom da je dostupnost hidroenergetskih resursa ograničena zbog nižih nivoa akumulacija. Ovo ukazuje na potrebu za diversifikacijom fleksibilnih opcija u geografskom i tehnološkom smislu.

Broj pokretanja postrojenja takođe će ostati u opsegu upravljanja – ispod 40 start-apova godišnje za sve konvencionale jedinice. Do 2030. godine sistem će imati mnogo namenskih fleksibilnih gasnih jedinica; nekoliko postrojenja na ugalj i lignit takođe će doprineti obezbeđivanju fleksibilnosti sistema. Smanjenje proizvodnje varijabilnih OIE i dalje će ostati na niskom nivou, jer će proizvodnja na bazi hidroenergije i fosilnih goriva doprineti da se izbegne smanjenje proizvodnje vOIE sa nultim troškovima u 2030. godini. To naglašava ekonomski potencijal efikasne integracije OIE u regionu.

Procena senzitivnosti pokazuje da su interkonekcije i tržišna integracija ključni faktori za maksimiziranje sigurnosti snabdevanja i obezbeđivanje potrebne fleksibilnosti za implementaciju vOIE u regionu JIE. U slučaju većih mrežnih ograničenja, uslovljenim smanjenim vrednostima NTC-a, ograničeni nivo nezadovoljene potražnje će se pojaviti u Albaniji, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji. Ovo naglašava važnost nastavka implementacije planiranog razvoja prekogranične infrastrukture. Što je još važnije, neophodno je produbiti tržišnu integraciju između zemalja Jugoistočne Evrope kako bi se efikasno iskoristili raspoloživi prekogranični kapaciteti. To ne samo da doprinosi sigurnosti snabdevanja; takođe ima ekonomsku logiku, jer omogućava regionu veći pristup tržištima električne energije susednih zemalja Centralne i Istočne Evrope. Ono što je najvažnije, region može obezbediti fleksibilne usluge ovim zemljama u sezonama / godinama sa većim nivoom hidroraspoloživosti.

Ukratko, pored jačanja mreže, diversifikovani miks fleksibilnih tehnologija proizvodnje u Jugoistočnoj Evropi (hidro-tehnologije, fleksibilna biomasa, prirodni gas i skladištenje) mogu olakšati integraciju vOIE – posebno vetra i PV. Konkretno, manje potrebe za fleksibilnošću i veća pouzdanost sistema mogu se postići integracijom zemalja i regiona sa fundamentalno različitim meteorološkim režimima. Umreženi evropski elektroenergetski sistem bio bi od velike koristi za integraciju vOIE. Regionalna saradnja, jači elektroenergetski sistemi i tržišna integracija pomoći će minimiziranju troškova elektroenergetskog sistema za potrošače, istovremeno povećavajući sigurnost snabdevanja.

Izvor: agora-energiewende.de

 

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Dobit Srbijagasa u prošloj godini 110 milliona evra

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da će gas za industrijske potrošače od 1. maja pojeftiniti za oko 15 odsto, dok cena za domaćinstva ostaje ista, jer kako naglašava ni ova trenutna cena nije realna. "Stvorili su se uslovi...

Srbija:  Spajanje sa evropskim tržištem struje omogućava referentnu cenu i integraciju OIE

Zemlje Adria regiona koje nisu deo Evropske unije (EU) još pre ulaska u blok će se integrisati u zajedničko evropsko tržište električne energije. Srbija će se do 2026. spojiti sa Mađarskom, ali još postoje otvorena pitanja koja postavlja EU. Dejan...

Srbija: Ziđin planira da rudnik u Boru postane najveći moderni rudnik bakra u Evropi

Predsednik borda direktora Ziđin Majning Grupe Čen Đinhe izjavio je danas da je 90 odsto nasleđenih ekoloških problema u rudnicima u Boru i Majdanpeku rešeno, kao i da je njihov cilj da borski rudarski basen u narednih pet godina...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!