Tokom poslednjih godina, energetski sektor u Evropi karakterišu procesi reorganizacije. To je u korelaciji sa procesima funkcionalnog, računovodstvenog i upravljačkog razdvajanja vertikalno organizovanih monopolskih kompanija u skladu sa različitim delatnostima kao što su proizvodnja, prenos, distribucija i snabdevanje. To je takođe u korelaciji sa procesom liberalizacije tržišta struje. Kada posmatramo trenutna različita iskustva zapadnoevropskih zemalja, generalno, možemo reći da je celokupni proces počeo restrukturiranjem kompanija za kojim je usledila liberalizacija tržišta struje i privatizacija. Sve zemlje su pratile ovu proceduru poštujući zakone propisane zajedničkim evropskim zakonodavstvom. Međutim, zemlje izvan EU su uglavnom zadržale svoju vertikalno-monopolsku organizaciju energetskog sektora. Sa pridruženjem EU, nove Zemlje članice treba brzo da ispune zahteve postavljene od strane zakonodavstva EU. Jedno tržište energije koje dobro funkcioniše treba da podstiče efikasne investicione odluke na regionalnom tržištu struje, prenosi sajt serbia-energy.eu
U slučaju JIE, kroz njene sopstvene i nedavno osnovane insitucije, EU pokušava da podstakne države regiona da budu odlučnije u preduzimanju akcije u pravcu stvaranja koordiniranih uslova za organizovanje zajedničkog tržišta energije. Države JIE prolaze kroz opsežne ekonomske, političke i institucionalne promene još od devedesetih. Promene u infrastrukturnom sektoru predstavljaju važan segment njihovih tranzicionih reformi. Region JIE poseduje potencijal da predstavlja jedan važan eksperiment reforme električne energije za čitav svet. To je zato što je ovim zemljama dat jasan model reforme koji treba da prate, dat im je pristup značajnim iznosima tehničke pomoći i zato što se reforma događa u kontekstu povezanih reformi u drugim sektorima i vladi. To su glavni razlozi zašto bi JIE mogla da se pokaže kao test, kako za prenosivost modela reforme EU u okviru EU, tako i za njegovu prenosivost na grupu zemalja u razvoju uopšte. Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i EU pažljivo prate ovaj eksperiment.
Tokom poslednje dve decenije, sektor električne energije u EU prošao je kroz opsežne reforme podižući značaj regulacije. S obzirom na sektor električne energije, reforme su prvenstveno bile usmerene na promenu centralizovane organizacije monopolističkih preduzeća i uvođenje tržišno orijentisanih struktura i javnog regulisanja. Postoji percepcija da su proizvodne kompanije u privatnom valsništvu u stanju da se brže kreću ka granici produktivnosti jer se očekuje da konkurencija i jača želja za većim profitom pokreću promene što rezultira efikasnijim sistemom. Inicijativa EU za uspostavljanje regionalnog tržišta struje kompatibilnog sa unutrašnjim tržištem struje EU olakšala je ove promene. Diversifikacija energetskih izvora i razvoj alternativnih trasa snabdevanja neke su od prednosti koje bi trgovanje na tržištu struje trebalo da omogući. Jedan od glavnih pokretačkih faktora u procesu usvajanja pravnih tekovina EU uglavnom se odnosi kako na aspiracije ka članstvu u EU, tako i na shvatanje da bi bez većih investicija u proizvodne i prenosne kapacitete, potrošači mogli da trpe zbog budućih nestašica. To bi značilo da uspešna liberalizacija ekonomskih aktivnosti takođe zahteva izvesnu količinu političke prihvatljivosti. Imajući u vidu trenutnu poslovnu klimu, investicije potrebne za revitalizaciju, razvoj i modernizaciju sektora električne energije većinom će biti postignute aranžmanima za finansiranje projekata.
Finansijske institucije koje finansiraju takve projekte zahtevaju prisustvo regulatornog okvira koji je u stanju da obezbedi sigurnost i transparentnost na duže staze kako bi se umanjili investicioni rizici. Stoga je stabilan pravni okvir neophodan za privlačenje investicija. U teoriji, reforma je podići efikasnost i smanjiti troškove i cene obezbeđujući konkurentno i integrisano tržište energije. Najbolja praksa u regulatornoj reformi uključuje tri glavna aspekta: formu, napredovanje, i ishod regulacije. Dobro izgrađen, stabilan regulatorni okvir je jedan od preduslova za postizanje transparentnog, konkurentnog tržišta struje koje je efikasno, odražava troškove i u stanju je da privuče strano ulaganje neophodno za obezbeđivanje njegovog razvoja. Uz to, postizanje stabilnog regulatornog okvira od zemlje do zemlje bio bi značajan iskorak prema stvaranju zajedničkog tržišta energije koje bi pomoglo regionu da ostvari svoj potencijal. Od svih zemalja regiona naklonjenih EU traži se da sprovode Energetsku politiku EU i da prate njena tri osnovna cilja: konkurentnost, sigurnost snabdevanja i održivost. Za trgovinu električnom energijom i konkurentnost tržišta korisno je da se relativno mali sistemi integrišu u jedan veći naročito kada se obdarenost resursima razlikuje od zemlje do zemlje. Postojanje tržišta na veliko je statistički značajno pozitivno za cene. Veliki korak prema cilju zajedničkog tržišta bilo je potpisivanje Ugovora o Energetskoj zajednici. Vođen osnovnim ciljem stvaranja stabilnog regulatornog i tržišnog okvira sposobnog da privuče ulaganje u energetski sektor, Ugovor o Energetskoj zajednici je glavni zakonski okvir koji dejstvuje u pogledu uspostavljanja i razvoja Energetske zajednice u JIE.
Ostaje pitanje da li će nacionalne energetske politike zemalja regiona biti u stanju da postignu koherentnu regionalnu energetsku politiku. Ključni faktor u uspehu reforme biće institucionalni i administrativni kapacitet uspostavljenih nacionalnih energetskih i regulatornih nadležnih organa. Međutim, posmatrajući kvalitet upravljanja širom regiona, može se primetiti da on značajno varira i u većini slučajeva zaostaje za kvalitetom upravljanja drugih članica EU. Imajući u vidu prošla iskustva, reforme su naišle na poteškoće u određenom broju zemalja u kojima su imale mnogo kompleksniju putanju od očekivane. Jedan od razloga za tu pojavu je potreba za uravnoteženjem ponude i potražnje u realnom vremenu što zahteva bolje projektovanje i regulaciju od većine drugih deregulisanih sektora. Još jedna poteškoća proizilazi iz rebalansa tarifa na nivoe koji podmiruju troškove budući da je to važan preduslov za efikasno tržište. To otvara pitanja političke osetljivosti kroz društveni aspekt reforme budući da će reforma koja podiže tarife imati značajne efekte i može izazvati političke teškoće u jednom regionu gde su prihodi generalno niski i imaju široku rasprostranjenost. Domaćinstva sa niskim primanjima troše značajan deo prihoda na komunalne usluge i potenicijalne poteškoće koje bi ovi socijalno ugroženi potrošači imali da bi priuštili dalja povećanja tarife često se koriste kao argument protiv tarifne reforme, prenosi sajt serbia-energy.eu
Izvor; Serbia Energy
