Srbija će imati računa da pravi gasne elektrane tek kada proizvedena struja za domaćinstva ne bude jeftinija od grejanja na gas .
Ruski „Gasprom” razmatra mogućnost izgradnje gasnih centrala u Srbiji i spreman je da osnuje zajedničko preduzeće kako bi ruska i srpska strana ulagale u ovaj projekat, izjavio je pre dva dana, tokom posete našoj zemlji, Aleksej Miler, predsednik Izvršnog odbora „Gasproma”.
Miler je još rekao da će sa tim preduzećima potpisivati direktni ugovor za isporuke gasa po preferencijalnim cenama, jer kada budu učestvovali u isporukama električne energije tržištu takav direktan ugovor sa centralom („Gaspromom”) i preferencijalna cena omogućiće da imaju robu po konkurentnim cenama, rekao je on.
Ovo, međutim, nije prvi put da Miler najavljuje gradnju gasnih centrala u Srbiji. Ideja je stara koliko i ideja o gradnji magistralnog gasovoda Južni tok, samo što se od ideje nije daleko odmaklo. Svojevremeno je bio raspisan i javni poziv za gradnju gasnih elektrana u Srbiji za koje su zainteresovani EPS, NIS i „Srbijagas”, ali su pregovori početkom prošle godine zastali zbog finansijskog dela ponude, odnosno visoke cene gasa iz Rusije, koja nije isplativa za Srbiju.
Koliko je, dakle, realno da Srbija dobije četiri gasne elektrane, tim pre što je „kopanje rupa” za Južni tok, kako kaže Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”, pomereno za kraj ove ili čak početak naredne godine.
Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže, da bi gradnja mogla da počne odmah, ako bi gas bio džabe. Ali nije.
– To bi za Srbiju imalo veliki značaj, jer bi se prevazišao ne samo problem nedostajućih megavata u našoj zemlji, nego bi bio moguć i izvoz struje, ne samo u regionu Balkana već i šire, u zavisnosti od toga kome nedostaje električna energija, kaže Vuletić.
– U protekle tri decenije nije izgrađena nijedna elektrana. Poslednji novi agregat u EPS-u pušten je u rad pre više od dvadeset pet godina, dok je od prestanka izgradnje termoelektrane „Kolubara B” prošlo i više od 20 godina, objašnjava Vuletić.
Ceo posao gradnje gasnih elektrana će, naglašava, imati smisla, ukoliko se postigne dogovor o ceni gasa iz kog bi se proizvodila struja. On juče nije mogao da kaže koja bi to cena gasa mogla da bude, jer je jedna cena ukoliko se gradi centrala od 100, a druga od 1.000 megavata, ali podseća na preferencijale koje je Miler najavio.
– Isporuka gasa po preferencijalnim cenama nagoveštava da se ne bi rukovodili tržišnim cenama plavog goriva, već nekim drugim parametrima i u tom slučaju bi se Srbiji isplatilo da proizvodi struju iz gasa, objašnjava Vuletić.
Gradnja gasne elektrane je tri puta jeftinija od klasične na ugalj, kaže Vuletić i dodaje da je stepen iskorišćenosti uglja u proizvodnji struje oko 25, dok je u parno-gasnim ta iskorišćenost čak 75 odsto. Tada je proizvodnja struje iz gasa rentabilna, a upravo je to navelo Nemačku da gradi Severni tok i proizvodi struju iz gasa.
Osim toga, ukoliko „Srbijagas” ima računicu da isporučuje gas po nižim cenama „Azotari”, MSK, i drugim firmama sigurno da ima interes i da ga jeftinije isporučuje i gasnim centralama, kaže on.
U planu je inače izgradnja gasnih elektrana koje bi trebalo da proizvode po 450 megavata električne energije. Upućeni kažu da biposao bio isplativ pod uslovom da se izgrade gasne elektrane sa savremenim, efikasnim blokovima i da prirodni gas košta od 330 do 350 dolara za 1.000 kubnih metara.
Pozivajući se na studiju EPS-a, gradnja elektrana kogenerativnog tipa (proizvodnja struje i toplotne energije) bila bi moguća u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Kragujevcu, Nišu, Subotici i Sremskoj Mitrovici, kaže Vuletić.
Bilo kako bilo gradnja gasnih elektrana imaće smisla kada se bude uspostavio paritet cena energenata i kada struja za domaćinstva ne bude jeftinija od grejanja na gas, zaključuje naš sagovornik. Ne treba, međutim, zaboraviti činjenicu da Srbija od ukupne potrošnje 25 odsto gasa crpi iz sopstvenih izvora.
Izvor Politika
