Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaIzvoznici 1. februar...

Izvoznici 1. februar treba da dostave izveštaje o monitoringu emisija

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Evropska unija je u poslednje dve decenije postepeno smanjivala svoje emisije GHG, zahvaljujući strogim klimatskim politikama. Međutim, emisije povezane sa uvozom robe u EU su konstantno rasle”, kažu iz Beogradske otvorene škole – BOŠ.

„Evropske kompanije mogu prosto doneti odluku da presele svoju proizvodnju u druge zemlje van EU u kojima ne moraju plaćati cenu za štetne emisije. Imajući u vidu napore EU da ostvari zamisli Evropskog zelenog dogovora koji nalaže da Evropa bude klimatski neutralni kontinent do 2050. godine, donosi se novi klimatski propis čija je svrha da motiviše trgovinske partnere EU da preduzmu korake ka smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva – ali i da se zaštiti domaća privreda“, dodaje se.

CBAM oporezuje gvožđe, čelik, aluminijum, vodonik, đubrivo, struju

Skraćenica za ovaj propis je CBAM: Carbon Border Adjustment Mechanism, Mehanizam regulisanja prekograničnih emisija ugljenika. To je propis po kom će izvoznici u EU morati da plaćaju ako je u proizvodnji robe kojom trguju u atmosferu ispušteno previše gasova sa efektom staklene bašte (GHG), odnosno ako ona dolazi iz „energetski intenzivnih“ delatnosti.

„Uredbom o CBAM su obuhvaćene emisije ugljen-dioksida i po potrebi emisije azotovih oksida (dominantne u sektoru transporta). Uredbom se definiše i delokrug ovog mehanizma na proizvode industrija gvožđa i čelika, cementa, aluminijuma, vodonika i đubriva, kao i na električnu energiju. Dakle, područje primene CBAM su proizvodi iz ovih industrija, kada se navedeni proizvodi uvoze na carinsko područje EU“, pojašnjava se u saopštenju BOŠ-a.

Po zamisli zakonodavaca EU, ovaj propis omogućava fer konkurenciju na tržištu EU jer uvodi porez za uvozne proizvode koji kompanije u samoj EU već plaćaju u slučaju da robu proizvode na isti način. Iz pozicije izvoznika u EU, ovo je mera koja će dodatno otežati poslovanje.

CBAM se već primenjuje

Važnost CBAM-a je otprilike obrnuto proporcionalna prostoru koji su mu posvetile vlasti i mediji sa nacionalnom  frekvencijom. Manje-više jedini koji su o njemu proteklih godina obaveštavali su udruženja civilnog društva koja se bave energetskim politikama i klimatskim promenama, poput BOŠ-a.

Tako je javnost, osim usko stručne, ostala uskraćena za informacije o tome šta je CBAM i podatak da je prelazna faza njegove primene već počela 1. oktobra 2023. U povoj fazi će novčane sankcije za nepropisno izveštavanje još uvek biti niske.

„Ova faza će trajati tri godine i služiće kao period prilagođavanja zemalja na CBAM i njegove odredbe. Od 2026. godine počinje puna primena, kada će emisije početi da se oporezuju po istim cenama kao na teritoriji Evropske unije“, kažu iz BOŠ-a. Kako dodaju, primena Mehanizma za regulisanje prekograničnih emisija ugljenika značajno će uticati na izvoz Republike Srbije, naročito u granama industrije sa visokim emisijama GHG, usled troškova koji će pogoditi uvoznike u EU, a samim tim i srpske kompanije jer će njihovi proizvodi postati manje poželjni.

Ni kompanije još ne znaju svoje obaveze

„Nažalost, Srbija nespremno dočekuje početnu fazu Uredbe o uspostavljanju CBAM, s obzirom na to da je njen izvoz prevashodno usmeren ka EU, a njene klimatske politike još uvek nisu usklađene sa evropskim. Srpske kompanije, pogotovo iz MSP sektora još uvek ne znaju njihove obaveze, kao ni konačni uticaj jednog ovakvog klimatskog alata na njihovo poslovanje i kranji finansijski saldo. Zbog toga je prilagođavanje realnosti postojanja jednog ovakvog mehanizma nužnost, a posla za donosioce odluka ima na pretek“, konstatuje se u saopštenju.

Beogradska otvorena škola je zato izradila  publikaciju “CBAM – Porez na ugljenik; Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji”, čija je svrha da predoči uticaj ovog kompleksnog mehanizma. Kako se sažima, na stranicama publikacije možete pronaći istorijat klimatskih politika koje su dovele do kreiranja ovog klimatskog alata, detaljno pojašnjenje kako funkcioniše u praksi, kao i poziv glavnim akterima u državi iz oblasti prava i ekonomije na uspostavljanje adekvatnih instituta koji će omogućiti što bezbolnije prilagođavanje na CBAM. 

Alternativno, možete da slušate kako vlasti zveckaju oružjem i zvonima, a o realnim uslovima u kojima ćemo živeti i poslovati gromoglasno ćute.

Izvor: masina.rs

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: KPMG analizira uticaj CBAM na tržište struje

Revizorska firma KPMG i advokat Bogdan M. Gecić radiće analizu uticaja „CBAM“ regulative na sektor proizvodnje električne energije u Srbiji. Oni su na tenderu Ministarstva rudarstva i energetike dobili ugovor vredan 33,6 miliona dinara (sa PDV-om). KPMG će raditi ekonomsku, finansijsku...

Odloženo podnošenje prvog CBAM izveštaja

Mnogi CBAM deklaranti u zemljama EU su imali tehničkih poteškoća pri podnošenju svog prvog CBAM izveštaja na CBAM Registru. Evropska komisija je donela odluku da od 1. februara 2024. omogući CBAMdeklarantima koji zbog tehničkih poteškoća nisu u mogućnosti da podnesu...

Srbija: Koliko će da nas košta CBAM taksa

Iako je Energetska zajednica označila Srbiju kao lidera u sprovođenju reformi u prethodnih godinu dana, zahvaljujući napretku u oblasti dekarbonizacije i reformama sprovedenim u energetskom sektoru, pred državom je i dalje težak put jer joj je na vrata zakucao...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!