Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: KPMG analizira...

Srbija: KPMG analizira uticaj CBAM na tržište struje

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Revizorska firma KPMG i advokat Bogdan M. Gecić radiće analizu uticaja „CBAM“ regulative na sektor proizvodnje električne energije u Srbiji. Oni su na tenderu Ministarstva rudarstva i energetike dobili ugovor vredan 33,6 miliona dinara (sa PDV-om).

KPMG će raditi ekonomsku, finansijsku i tehničku analizu uticaja CMAB regulative na sektor proizvodnje električne eneergije, uz razmatranje nacionalnog modela koji će na optimalan način da zaštiti domaće tržište i odgovoriti zahtevima CBAM regulative u ovoj oblasti, vidi se iz odluke o dodeli ugovora.

Sa druge starne, advokat Bogdan M. Gecić će raditi pravni i regulatorni aspekt analize uticaja CBAM regulative na sektor proizvodnje električne energije, takođe, uz razmatranje nacionalnog modela koji će na optimalan način da zaštiti domaće tržište i odgovoriti zahtevima CBAM regulative u istoj oblasti..

Rok za izvršenje usluge, odnosno izradu analize, je šest meseci od dana zaključenja ugovora.

Ministarstvo rudarstva i energtike objavilo je sredinom decembra tender za izradu ekonomske, pravne, tehničke i finansijske analize uticaja CBAM regulative Evropske unije (Carbon Border Adjustment Mechanism) na sektor proizvodnje električne energije u Srbiji. 

Analiza treba da razmotri nacionalni model koji će na optimalan način zaštiti domaće tržište i dogovoriti zahtevima CBAM regulative u oblasti električne energije.

Proizvođači robe koji u svojoj proizvodnji ispuštaju ugljen-dioksid suočiće se sa obavezom da plaćaju porez na zagađenje po toni CO2 koja je „ugrađena” u njihovu robu, odnosno koju ispuste u atmosferu tokom proizvodnje konkretne robe.

To će pogoditi sve zemlje koje se nalaze izvan Evropske unije, dakle i Srbiju, a  izvoznici će se prvi naći na udaru jer će im roba direktno poskupeti i postati manje konkurentna na evropskom tržištu, o čemu je Nova ekonomija ranije pisala.

Dva propisa koja su od posebnog značaja za izradu analize su izmene ETS sistema (Emissions Trading System) čija je svrha smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu na tržištu EU i  novi mehanizam – CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), koji je komplamentaran sistemu ETS, i čiji je cilj da zaštiti EU industriju od konkurentnih uvezenih proizvoda iz trećih zemalja, i konačno, da dovede do smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte u trećim zemljama.

Šta su ETS i CBAM?

EU je 2005. godine uvela ETS po sistemu trgovine emisijama štetnih gasova, tako što na ukupne emisije do kojih dođe prilikom proizvodnje u određenim industrijama stavi ograničenje, a onda svaki proizvođač dobije odgovarajući broj besplatnih bodova u vrednosti od jedne tone ugljen-dioksida koji se ispusti u atmosferu.

Što više besplatnih bodova ostane neiskorišćeno, što se dešava kada konkretni proizvođač koristi zelene izvore energije, takvim bodovima će trgovati na berzi EU tako što će ih prodavati proizvođačima koji troše više „prljave“ energije za svoju proizvodnju.

Na taj način se proizvođači stimulišu da investiraju u pogone koji koriste čiste vidove energije i time istovremeno zarađuju na berzi na teret proizvođača koji takve investicije nisu sproveli.

Sa druge strane, da bi zaštitila svoje proizvođače i ujedno napravila podstrek i drugim proizvođačima van EU da koriste čiste vidove energije, EU je uvela CBAM koji je stupio na snagu u oktobru 2023. godine.

Taj mehanizam (CBAM) omogućava da se spreči nesmetani uvoz konkurentnih proizvoda iz trećih zemalja na unutrašnje tržište EU i da se postave određeni uslovi tako da uvezeni proizvodi u sebi sadrže i cenu po toni emitovanog ugljen-dioksida i ostalih štetnih gasova.

Na ovaj način iste vrste proizvoda, kako u EU preko primene ETS, tako i u drugim državama preko primene CBAM, u sebi sadrže i cenu emisije gasova sa efektom staklene bašte.

EU na taj način sprečava potencijalno „curenje ugljenika“, odnosno rizik da evropski proizvođači presele svoju proizvodnju u zemlje u kojima se naplaćuju manji (ili nikakvi) porezi na ugljenik.

Inicijalni obuhvat CBAM pokriva uvoz robe iz šest sektora sa intenzivnim emisijama za koje se smatra da su izloženi većem riziku od „curenja ugljenika“ na carinsku teritoriju EU: električna energija, gvožđe i čelik, cement, aluminijum, đubriva, hidrogen.

Dodatno, izvoznici u EU su opterećeni zahtevima poslovnih partnera koji su rezultat drugih regulatornih zahteva kao i pritisaka od strane njihovih zainteresovanih strana (vlasnika, poverilaca, itd.).

Primena CBAM se predviđa u dve faze: prelazni period i definitivni period.

Prelazni period je započeo 1. oktobra 2023. godine i trajaće do 31. decembra 2025. godine i tokom njegovog trajanja kompanije će biti u obavezi da samo prijavljuju svoje emisije CO2 koje proizlaze iz proizvodnje proizvoda za izvoz u EU.

Od 1. januara 2026. godine je planirana puna primena CBAM, što podrazumeva sva plaćanja emisija CO2 iz proizvodnih procesa.

Izvor: Nova ekonomija

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

EU: Parlament odobrio predložene reforme tržišta električne energije  

Evropski poslanici su usvojili su četiri elementa novog dizajna tržišta električne energije i gasa. Reforma je predložena kako bi omogućio prelazak na sistem zasnovan na obnovljivim izvorima energije. Ona obuhvata industrijska postrojenja i predviđa zaštitu potrošača i proizvođača od naglih promena...

Rumunija: Elektrika potpisala ugovor za solarni park od 27 MW

Snabdevač i distributer električne energije, kompanija Elektrika, navodi je da je njena podružnica Sunwind Energy potpisala ugovor o inženjeringu, nabavci i izgradnji (EPC) vredan 19,3 miliona evra za razvoj solarnog parka od 27 MW u Rumuniji. Neimenovani investitor će izgraditi solarni park Satu...

Srbija: Za koliko će pojeftiniti struja za privredu?

Struja za domaćinstva neće poskupeti, dok će za privredu biti i niža od maja, nedavno je najavio vršilac dužnosti generalnog direktora Elektroprivrede Srbije Dušan Živković. Da nema nijednog razloga za poskupljenje struje ranije je rekla ministarka rudarstva i energetike...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!