Instalisani kapaciteti EU za proizvodnju električne energije iz vetra dostigli su 100 gigavata (GW), saopštilo je Evropsko udruženje za energiju vetra (EWEA). U tim kapacitetima može da se proizvede dovoljno struje kako bi se zadovoljile potrebe 57 miliona domaćinstava. Polovina ukupnih kapaciteta za proizvodnju struje iz eolske energije u EU instalisana je inače u poslednjih šest godina. Američka kompanija Kontinental vind partners najavila je početak izgradnje prvog srpskog vetroparka u Kovinu za leto 2013. godine.
Da bi izgradnja počela u predviđenom roku, potrebno je da Vlada Srbije donese neophodne podzakonske akte, da usvoji model Ugovora o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora, donese Uredbu o stimulacionim merama i definiše uslove o priključenju na distributivnu mrežu.
Evropskom sektoru vetroenergije bilo je potrebno dvadesetak godina do prvih deset gigavati a zatim su za samo 13 godina kapaciteti uvećani za 90 gigavati.
Iz instalisanih 100 gigavati za struju iz vetra godišnje može da se proizvede električne energije koliko u 62 termoelektrane ili u 39 nuklearnih elektrana ili u 52 elektrane na gas. Da bi se proizvelo struje koliko može iz kapaciteta u vetroparkovima – treba izvaditi, prevesti i sagoreti 72 miliona tona uglja ili 42,4 miliona kubnih metara gasa.
“Trebalo bi naložiti 72 miliona tona uglja godišnje u termoelektranama da bi se postigla proizvodnja energije iz vetra u Evropi u istom periodu. Za prevoz te količine uglja bilo bi potrebno 750.000 vagona. Ta kompozicija bi bila duga 11.500 kilometara, što je razdaljina između Brisela i Buenos Airesa”, slikovito ukazuje na prednosti povećanja kapaciteta za proizvodnju struje iz vetra u Evropi direktor EWEA Kristijan Kjer ChĆristian Kjaer).
Kjer ističe i da je energija vetra, iako se u Evropi koristi tek mali deo bogatih resursa, značajna za energetsku bezbednost kontinenta i zaštitu čovekove sredine. Doprinos je i u otvaranju tzv. zelenih radnih mesta, kao i izvozu tehnologije.
Dostizanju “magičnih” 100 gigavati instalisanih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz vetra doprinele su četiri nove vetrolektrane otvorene u poslednje vreme – ofšor vetropark Anholt od 400 megavati u blizini obale Danske, elektrana Linovo u Poljskoj od 48 megavati, vetropark Ausumgard od 12 megavati na privatnom zemljištu u Danskoj i vetroelektrana od 7,2 megavata na ostrvu Kritu.
Najveći vetropark na tlu u Evropi je u Rumuniji, od 600 megavati, a slede četiri vetroparka u Britaniji od 539 megavati, 371 , 350 i 256 megavati. Na listi deset najvećih u Evropi su i dva vetroparka u Portugaliji od po 240 megavati, jedan u Austriji od 237 megavati, vetropark u Španiji kapaciteta 208 megavati i još jedan u Britaniji od 177 megavati.
EWEA u najnovijem izveštaju o tržištu energije u EU navodi da iz eolske energije u Evropi može da se proizvede količina energije koja je uporediva sa proizvodnjom iz fosilsnih goriva, nuklearne energije ili u hidrocentralama. Na nivou EU planirano je da se do 2020. godine strujom proizvedenom iz energije vetra pokriva 14% tražnje prema 6,5% sada.
Do 2050. godine, prema scenariju Evropske komisije, struja proizvedena iz vetra trebalo bi da pokriva između 31,6% i 48,7% ukupne produkcije. To, kako se ističe, zahteva i izmene regulative koja se tiče tržišta električne energije, odnosno saradnju zakonodavaca i “igrača” na tržištu u cilju neophodnih promena na evropskom tržištu energije.
Izgradnja prvog vetroparka u Srbiji trebalo bi da počne iduće godine, sudeći prema najavama američke kompanije Kontinental vind partners (Continental wind partners) čiji je predsednik Mark Krendal letos objavio planove za izgradnju parka Čibuk u Kovinu. Američka kompanija, koja tri godine posluje u Srbiji i prikuplja dozvole za izgradnju, saopštila je tada da bi prva faza projekta trebalo da bude završena krajem 2014. godine.
Krendal je tada istakao da Vojvodina ima dobre lokacije i veliki potencijal za korišćenje vetra kao neiscrpnog izvora energije.
Ukupan potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji zvanično je procenjen na 4,7 miliona tona ekvivalenta nafte od čega oko pet procenata odlazi na procenjeni potencijal energije vetra.
U svetu, prema procenama kompanije Dženeral elektrik (General Electric), koja se deset godina bavi energijom vetra i u inovacije u toj oblasti je već uložila dve milijarde evra, vetar će u sledeće dve godine generisati pet odsto električne energije na planeti.
Izvor Euractiv
