Sve veća proizvodnja nafte u Severnoj Americi, kao rezultat energetske revolucije škriljaca, uzrokovala je „šok zaliha“, što preoblikuje energetsku industriju.
„Severna Amerika je pokrenula šok zaliha koji je udzrmao čitav svet“, izjavila je izvršna direktorka IEA, Marija fan der Hoven, predstavljajući petogodišnje perspektive za naftno tržište.
Bum naftnih i gasnih škriljaca postao je zlatna groznica 21. veka, donoseći sa sobom desetine milijardi dolara prihoda i stotine hiljada novih radnih mesta u mestima kao što su Severna Dakota, u Velikim ravnicama SAD.
„Ekonomija, koja je pre 150 godina bila kolevka naftne industrije, suočila se u jednom trenutku sa nečim što je izgledalo kao nepovratni pad proizvodnje, da bi se ođednom ponovo našla u centru novog naftnog buma“, navodi IEA.
Dok je Kanada dugo bila jedan od vodećih izvoznika energenata, rast proizvodnje nafte iz škriljaca je bio veliki izazov za SAD, koje bi se, prema prognozama IEA, u narednih pet godina mogle preobratiti od najvećeg svetskog uvoznika nafte u najvećeg svetskog izvoznika „zrnog zlata“.
Prema prošlogodišnjim prognozama IEA, SAD bi do 2017. godine mogle postati najveći svetskih proizvođač nafte zahvaljujući energentima iz škriljaca.
IEA, takođe, prognozira da bi severnoamericke zalihe mogle porasti za 3,9 miliona barela nafte dnevno u periodu od 2012. do 2018. godine.
Izvor B92
