Teška zavisnost Hrvatske od uvoza električne energije i dalje predstavlja ozbiljan problem za energetsku sigurnost zemlje, s obzirom da uvoz električne energije čini značajnih 24,8% ukupne potrošnje. Tokom leta 2024. godine, Hrvatska je uvezla ukupno 1.316 GWh električne energije, što ukazuje na hitnu potrebu za razvojem domaćih obnovljivih izvora energije kako bi se smanjila zavisnost od stranih dobavljača. Ovaj problem istaknut je u nedavnom izveštaju Udruge obnovljivih izvora energije Hrvatske (OIEH).
Finansijski uticaj zavisnosti Hrvatske od uvoza električne energije je značajan. Kada se u obzir uzme tržišna vrednost uvezene električne energije (135 miliona evra), trošak CO2 emisija iz termoelektrana na fosilna goriva (44 miliona evra) i tržišna vrednost sirovina za ove elektrane (110 miliona evra), Hrvatska je tokom leta platila ogromnih 289 miliona evra. OIEH ističe da bi ovaj novac mogao biti upotrebljen za izgradnju ključne infrastrukture za domaću obnovljivu energiju, što bi pomoglo zemlji da postigne energetsku nezavisnost.
Izveštaj OIEH, koji analizira električnu potrošnju od juna do avgusta 2024. godine, takođe je naglasio izuzetno visok nivo potrošnje električne energije, koji je postavio istorijske rekorde. Intenzivni talasi vrućine tokom leta, zajedno sa vrhunskom turističkom sezonom, doveli su do izuzetno visoke potražnje. U nekim danima, potrošnja električne energije u Hrvatskoj premašila je 70.000 MWh, dok je prosečna dnevna potrošnja tokom letnjeg perioda iznosila 58.122 MWh. Izveštaj je dalje napomenuo da je za svaki stepen Celzijusa iznad prosečne temperature u julu, dnevna potrošnja porasla za 1.750 MWh. Ovaj nagli porast potrošnje uglavnom je bio izazvan masovnom upotrebom klima uređaja i drugih uređaja za hlađenje, sa procenom da je u Hrvatskoj instalirano 1.200 MW kapaciteta za hlađenje.
Ovaj nagli porast potrošnje električne energije postavlja pitanje hoće li Hrvatska konačno iskoristiti svoj potencijal domaće obnovljive energije. OIEH naglašava da zemlja mora fokusirati na širenje infrastrukture za obnovljive izvore energije, posebno solarne energije, kako bi smanjila zavisnost od uvoza. Naime, količina električne energije koju je Hrvatska uvezla ovog leta – 1.316 GWh – odgovara dodatnoj proizvodnoj kapacitetu od 2.721 MW solarne energije. OIEH tvrdi da izgradnja ovog kapaciteta treba da bude prioritet kako bi se zadovoljila letnja potražnja i na kraju eliminisala potreba za uvozom električne energije.
Ključna prepreka za napredak projekata obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj je trenutna odlaganja Hrvatske energetske regulatorne agencije (HERA) u određivanju naknada za priključak na mrežu, što je usporilo mnoge projekte. Prema OIEH, HERA je trebalo da donese ovu odluku pre skoro dve godine, ali zbog nedostatka akcije, 45 projekata obnovljivih izvora energije, sa ukupnim kapacitetom od 2.648 MW, ostalo je u limbu. Iako su ovi projekti dobili energetske dozvole od Ministarstva privrede, ne mogu da krenu dalje bez rešenja o naknadama za priključak na mrežu.
S pozitivne strane, Hrvatska je postigla istorijski rekord u proizvodnji solarne energije u avgustu 2024. godine. 12. avgusta, zemlja je zabeležila najveću dnevnu proizvodnju solarne energije do sada, sa 4.012 MWh proizvedenih, što je pokrilo 6,5% ukupne potrošnje za taj dan. Ovaj rekordni učinak pripisuje se neuobičajeno vedrim nebom i visokom pritisku u atmosferi, što je povećalo solarno zračenje.
Iako je ovaj uspeh značajan, OIEH naglašava da zemlja mora izgraditi još više solarnih elektrana i pojednostaviti regulatorne procese kako bi oslobodila puni potencijal obnovljive energije. Time bi Hrvatska mogla smanjiti svoju zavisnost od stranih uvoznih izvora električne energije i preći na održiviji, samostalniji pristup u zadovoljenju svojih energetskih potreba.
