U novom sistemu podsticaja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, prema podacima Hrvatskog operatora tržišta energije od 30. juna ove godine, već je 71 postrojenje ukupne snage 25,5 MW. Pri tome se radi o postrojenjima koja su s HROTE-om sklopila ugovor o garantovanoj otkupnoj ceni (64 postrojenja) ili tržišnoj premiji (sedam postrojenja).
Najviše solarnih elektrana
Od tog broja, najviše je solarnih elektrana: 57, a njihova kombinovana snaga iznosi 13,4 MW, pri čemu sva postrojenja imaju ugovore za garantovanu otkupnu cenu. Pet je elektrana na biomasu (ukupne snage 3,5 MW), pri čemu dve imaju tržišne premije i tri garantovane otkupne cene, a isto toliko je elektrana na biogas (ukupne snage 7,7 MW), pri čemu sve imaju tržišnu premiju. Takođe, tu su i četiri male hidroelektrane ukupne snage 0,92 MW, koje imaju garantovanu otkupnu cenu.
U „starom“ sistemu više od 1 GW
Prema podacima HROTE-a, u „starom“ sistemu podsticaja, sa „feed in“ tarifama je 1.358 postrojenja kombinovane snage 1,04 GW. I tu je najviše solarnih elektrana – čak 1.229, ali njihova ukupna snaga iznosi samo 53 MW. Po snazi u „feed in“ sistemu prednjače vetroelektrane kojih ima 26, a njihova ukupna snaga doseže 717,8 MW.
Malih hidroelektrana u tom sistemu podsticaja je 15, a kombinovana snaga im je 6,4 MW. Elektrana na biomasu je 40, ukupne snage 91 MW, koliko ima i elektrana na biogas, čija je ukupna snaga 44,9 MW. Tu je i šest gasnih visokoefikasnih kogeneracijskih postrojenja ukupne snage 113,3 MW, kao i jedna elektrana na gas iz pročistača otpadnih voda od 5 MW. Konačno, „feed in“ tarifu prima za sada jedina hrvatska geotermalna elektrana u pogonu, GTE Velika 1 od 10 MW.
Uz sve to, podsticaje prema „starom“ sistemu trebalo bi primati još devet postrojenja. S njihovim je investitorima HROTE sklopio ugovore o otkupu električne energije, ali ona još nisu puštena u pogon. Reč je o devet elektrana kombinovane snage 17,4 MW, pri čemu se najećim delom radi o elektranama na biomasu: sedam postrojenja ukupne snage 15,4 MW, a tu su i dve elektrane na biogas (jedna u Cerni i druga u Gunji), ukupne snage 2 MW.
Istovremeno, nekoliko postrojenja je izašlo iz sistema podsticaja. Radi se o vetroelektranama koje su prve izgrađene i čiji je rok za potidscanje istekao. Uz to, sve je više postrojenja izgrađeno i u pušteno pogon bez ikakvih podsticaja, uglavnom velikih solarnih elektrana i vetroelektrana.
Izvor: energetika-net.com
