Svi preostali slobodni kapaciteti budućeg terminala za regasifikaciju tečnog prirodnog gasa (LNG) na Krku u Hrvatskoj rezervisani su za naredne tri gasne godine u okviru petnaestogodišnjeg ugovora sa PowerGlobe Qatar LLC, saopštio je u ponedeljak operator terminala LNG Hrvatska.
LNG terminal se gradi na hrvatskom jadranskom ostrvu Krku i očekuje se da će imati kapacitet za prenos 2,6 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje od 2021.
PowerGlobe Qatar je rezervisao kapacitete od 0,468 bcm u svakoj od sledećih pet gasnih godina do kraja 2024/2025., 0,624 bcm u svakoj od narednih pet gasnih godina do kraja 2029/2030. i 0,936 bcm u svakoj od pet gasnih godina do kraja 2034/2035., navodi se u saopštenju LNG Hrvatska.
Gasna godina kompanije počinje 1. oktobra i završava se 30. septembra sledeće godine.
Nakon rezervisanja kapaciteta od strane kompanije PowerGlobe, ukupni rezervisani kapacitet budućeg LNG terminala dostigao je 1,878 bcm za gasnu godinu 2020/2021. (1. januar 2021 – 30. septembar 2021.), 2,540 bcm za 2021/2022. i 2022/2023. gasnu godinu, 2,000 bcm za 2023/2024. i 2024/2025. gasnu godinu, 2,157 bcm za 2025/2026. i 2026/2027. gasnu godinu, i 1,143 bcm za naredne tri gasne godine.
Ranije ovog meseca, MFGK Hrvatska, u vlasništvu mađarske energetske kompanije MVM Grupa, rezervisala je kapacitete na terminalu na Krku od 6,8 milijardi kubnih metara tokom perioda od sedam godina.
U maju, lokalni snabdevač gasom MET Croatia Energy Trade, deo energetske kompanije sa sedištem u Švajcarskoj, rezervisao je kapacitet od ukupno 1,3 milijardi kubnih metara tokom tri godine.
Prema ranijim medijskim izveštajima, hrvatska naftna i gasna kompanija INA i državni proizvođač električne energije HEP takođe su već rezervirali kapacitete terminala na Krku.
Projekat LNG terminala na ostrvu Krk obuhvata izgradnju i upravljanje LNG terminalom, koji sa sastoji od plutajuće jedinice za skladištenje i regasifikaciju i konekcije sa nacionalnom mrežom za prenos gasa. LNG terminal ina Krku isporučivaće gas u hrvatsku nacionalnu prenosnu mrežu koja je povezana sa Slovenijom, Italijom i Mađarskom, kao i sa Srbijom i Crnom Gorom.
U julu 2019. godine, Evropska komisija je odobrila planove hrvatske vlade da podrži razvoj projekta vrednog 233,6 miliona evra sa 100 miliona evra državne pomoći.
Izvor: seenews.com
