Cene električne energije dostižu rekordne vrednosti širom Evrope, udarajući ljude sa većim računima za električnu energiju i stavljajući političare na mesto.
Brojke su šokantne. U Španiji i Portugalu, prosečne veleprodajne cene električne energije su oko tri puta veće od nivoa od pre pola godine i iznose 175 evra po megavat-satu. U Velikoj Britaniji su dostigli neverovatnih 183,84 evra po megavat-satu-sada najskuplju stopu u Evropi.
Političari žure da zaštite industrije, a posebno potrošače, od većih računa.
Španska vlada je prošle nedelje predstavila “šok plan” za smanjenje poreza na račune za struju i vraćanje sredstava od komunalija radi zaštite maloprodajnih kupaca. Francuska pokušava da zaštiti siromašnije potrošače. Poslovni sekretar Velike Britanije Kvasi Kvarteng rekao je ljudima da ne “paniče”, obećavajući da će vlada izbeći krizu. Grčka i Italija imaju svoje planove za vanredne situacije.
Kratak odgovor zašto su cene električne energije toliko visoke jeste da oni podržavaju rastuće cene prirodnog gasa, koji se širom Evrope koristi za proizvodnju ključnog procenta električne energije. Ali priča je složenija, uključuje pitanja dizajna tržišta energije, dugoročnih klimatskih strategija i malo peha. POLITICO je pogledao šta dovodi do porasta.
Gas ima mnogo veze sa tim
Prirodni gas je ključni deo većine energetske mešavine kontinenta.
Ova zavisnost je veliki problem u većini zemalja, jer cene vrtoglavo rastu. Cene na holandskom gasnom čvorištu TTF bile su u utorak 74,15 evra po megavat-satu, četiri puta više nego u martu.
Brojevi se povećavaju zbog povećanja potražnje vezane za oporavak i niske ponude. Evropa je takođe pogođena odlukom Moskve da smanji isporuke gasa širom Ukrajine (nije rezervisala kapacitete na ukrajinskim cevovodima za oktobar). Sa isporukama nižim od normalnih, evropske rezerve gasa-koje su se koristile za skladištenje zaliha za zimu-mnogo su manje nego inače.
Međunarodna agencija za energetiku pozvala je u ponedeljak Rusiju da poveća izvoz gasa kako bi pomogla u smanjenju krize. “IEA veruje da bi Rusija mogla učiniti više kako bi povećala dostupnost gasa u Evropi i osigurala da se skladišta ispune na odgovarajući nivo u pripremi za predstojeću zimsku grejnu sezonu”, navodi se u saopštenju.
Poslanici EU pozvali su Evropsku komisiju da otvori istragu o „mogućoj namernoj manipulaciji tržištem“ od strane ruskog državnog Gazproma.
Velika Britanija je posebno izložena nakon zatvaranja skladišta grubog gasa, ostavljajući joj malu mogućnost skladištenja dodatnog gasa kako bi se prevazišao nedostatak zaliha.
Evropa se takođe takmiči sa Azijom u snabdevanju tečnim prirodnim gasom, što znači da nema previše rezervnih kapaciteta.
Zašto obnovljivi izvori energije ne mogu popuniti prazninu
Godine 2020. obnovljivi izvori energije proizveli su 38 posto električne energije bloka, pretekavši fosilna goriva kako bi po prvi put postali vodeći izvor energije u Evropi. Ali vetar i solarna energija nisu u stanju da proizvedu dovoljno energije da pokriju 100 odsto potražnje tokom cele godine, čak i u najpovoljnijim klimatskim uslovima.
Postepeno ukidanje nuklearne energije u zemljama poput Španije i Nemačke, koje su postavile nacionalne ciljeve za ukidanje svojih postojećih nuklearnih flota, takođe povećava jaz između potražnje potrošača i snabdijevanja električnom energijom koja se može generirati iz obnovljivih izvora.
Dodir loše sreće
Uvezena energija čini oko desetinu britanskog tržišta. Prošle nedelje, požar na IFA interkonektorskoj lokaciji u Sellingeu prekinuo je ključnu energetsku vezu sa Francuskom, smanjivši količinu energije dostupne na tržištu.
Proteklih dana, severnoirski operater sistema SONI zatvorio je Moile -ovu vezu sa Škotskom za izvoz zbog sopstvenih problema u snabdevanju. Održavanje na britanskim gasnim bušotinama u Severnom moru takođe je smanjilo proizvodnju, prema S&P Global Platts -u.
Uprkos tome što ima najveće kopneno gasno polje u Evropi, Holandija je rekla da nema planove za povećanje proizvodnje na svom nalazištu Groningen, koje se postepeno gasi zbog strahova od zemljotresa.
Problem dizajna tržišta
Zemlje EU trguju električnom energijom na veleprodajnim tržištima gdje je cilj pokriti potrošnju energije za svaki sat narednog dana.
Tržišta slijede marginalni model, što znači da je konačna cena električne energije za naredni dan vezana za cenu najskupljeg goriva potrebnog za podmirivanje predviđene potražnje. Sistem je osmišljen da komunalnim preduzećima pruži mogućnost povrata ulaganja i operativnih troškova.
Ako se 100 posto potražnje može zadovoljiti vetrom, solarnom i nuklearnom energijom, koji imaju veoma niske proizvodne troškove, cena električne energije može biti veoma niska ili čak negativna – to se dogodilo tokom proleća 2020. godine, kada je potražnja za električnom energijom bila niska i obnovljiva energija proizvodnja je bila velika.
Ali kada očekivana potražnja premaši ponudu koja se može proizvesti čistom električnom energijom, za podmirivanje potražnje moraju se koristiti skupa fosilna goriva, a cena energije je vezana za tu vrijednost. Zato je skok troškova prirodnog gasa loša vest za cene električne energije.
Španska vlada pozvala je u ponedeljak Komisiju da preispita veleprodajno tržište električne energije.
“U poslednje tri godine prepolovili smo intenzitet emisije naše mešavine proizvodnje i snažno smanjili učešće elektrana na fosilna goriva”, napisao je Madrid u dokumentu poslatom u Brisel. „Međutim, fabrike fosilnih goriva i dalje određuju cenu i stoje iza naglog povećanja cene električne energije.
Komisija je već čula takve žalbe – i odbacila ih. Portparol je prošlog meseca rekao da trenutni sistem “osigurava isplativ protok” i promoviše “zaštitu ugroženih potrošača”.
Stručnjaci se slažu sa Komisijom. Alternativne postavke, poput modela „plati kao ponuda“, zapravo su dovele do viših cena na mestima gde su primenjene.
Da li je to greška sistema za trgovanje emisijama?
Mnogo se priča o tome da su ugljen-sistemi EU i Velike Britanije ograničeni i trgovački povezani sa trenutnim skokom cena električne energije, ali to nije ključni faktor u onome što se dešava.
ETS je osmišljen tako da odredi cenu gasova staklene bašte i pomogne u dekarbonizaciji. Godinama je EU ETS zastajao na oko 5 evra po toni, ali niz tržišnih reformi i sve veći pritisak da se deluje na klimatske promene doveli su do porasta cena. Sada koštaju oko 60 evra po toni.
Skok cena privlači špekulante. Španija je ove nedelje pozvala Evropsku komisiju da interveniše kako bi sprečila takve aktivnosti, ponavljajući slične pozive iz Varšave.
Očekuje se da će cene ETS-a porasti još više, što dovodi do velike zabrinutosti zbog budućih poskupljenja električne energije u zemljama poput Poljske zavisne od uglja, ali to nije veliki uzrok trenutnog skoka. Zemlje poput Nemačke čak su smatrale da je jeftinije sagorevanje uglja nego korišćenje skupog prirodnog gasa za podmirivanje potražnje za električnom energijom.
Šta se dalje dešava?
Sa približavanjem zime, izgledi nisu dobri za bilo kakav brzi prekid povećanja cena.
“Ubuduće, evropsko tržište gasa moglo bi se suočiti sa daljim stresnim testovima zbog neplaniranih prekida i oštrih zahlađenja, posebno ako se dogode kasno zimi”, saopštila je IEA.
Veliko je pitanje jesu li trenutni skokovi cena privremena pojava povezana s nizom jednokratnih događaja ili znaci dubljeg problema dok EU prolazi kroz energetsku transformaciju. Teško je odgovoriti, jer svi delovi još nisu postavljeni za sistem napajanja sa niskim sadržajem ugljenika.
“Ravnoteža ponude i potražnje energije u EU će biti nestabilna u zavisnosti od toga koliko brzo se postepeno ukidaju fosilna goriva i postepeno uvodi zelena energija”, kaže se u studiji istraživačkog centra Bruegel.
Dugoročno gledano, jačanje kapaciteta EU za obnovljivu energiju vjerovatno će pomoći bloku da zadovolji potražnju čistim i jeftinim izvorima energije. Ali zbog sistema marginalnog tržišta i sve dok se ne razviju velike baterije za skladištenje obnovljive energije kada su vremenski uslovi nepovoljni, zemlje EU nastaviće da se suočavaju sa sličnim situacijama.
Ne očekuje se da će skladišni kapacitet potreban za rješavanje problema biti instaliran u EU -u tek u drugoj polovini ove decenije.
„Dobro vođeni, čisti prelazi energije rešenje su problema sa kojima se danas suočavamo na tržištu gasa i električne energije, a ne njihov uzrok“, rekao je izvršni direktor IEA Fatih Birol.
Izvor: politico.eu
