Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaAktuelnosti iz EnergetikeGeotermalne elektrane -...

Geotermalne elektrane – Uvod i izvori prava

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

 

Pod geotermalnom energijom podrazumeva se toplota akumulirana u suvim stenama i fluidima Zemljine kore, kao posledica neprekidnog zračenja toplote iz unutrašnjosti Zemlje. Geotermalna, odnosno toplotna energija, prema tome, može biti akumulirana u fluidima (vodi i gasovima) i onda se definiše kao hidrogeotermalna energija i u čvrstim stenama i onda se naziva petrogeotermalna energija. Na današnjem stepenu tehnologije može se uspešno koristiti hidrogeotermalna energija, dok se korišćenje petrogeotermalne energije nalazi u razvojnoj (eksperimentalnoj) fazi. Hidrogeotermalna (toplotna) energija uspešno se koristi već više decenija za različite svrhe. U poslednjih dvadesetak godina korišćenje petrotermalne energije iz plitkih tzv. geosondi sve više se koristi za zagrevanje i hlađenje velikih objekata.
Kada se radi o geotermalnoj energiji, bitno je naglasiti da se radi o velikim količinama toplotne energije. O veličini tog potencijala najbolje govori činjenica da je akumulirana toplota u Zemljinoj kori tolika da bi smanjenje temperature Zemljine kore samo za 0,10C omogućilo dovoljno energije da se svet snabdeva električnom energijom na sadašnjem nivou potrošnje za naredni period od 15.000 godina. Danas se, u svetu, na rešavanju problema korišćenja geotermalne energije radi veoma intenzivno i već se došlo do određenih praktičnih rešenja.
Hidrogeotermalna enegija je jedan od oblika obnovljivog izvora energije. Hidrogeotermalna energija može da se koristi direktno, a može da se koristi i za proizvodnju toplotne energije i za proizvodnju električne energije. Zakonom o energetici je utvrđeno da su proizvođači električne energije i proizvođači toplotne energije, koji pri tome ispunjavaju uslove u pogledu energetske efikasnosti, povlašćeni proizvođači energije.
Proizvodnja električne energije, odnosno proizvodnja toplotne energije je delatnost od opšteg interesa. Sticanje prava na obavljanje ove delatnosti ostvaruje se pod posebno propisanim uslovima.

Izvori prava (*1)

Korišćenje geotermalnih izvora za proizvodnju toplotne, odnosno električne energije je veoma složeno i obavlja se u skladu sa brojnim propisima Republike Srbije. Ova aktivnost zadire u oblast prava rudarstva, prava energetike, korporativnog prava, prava građevinarstva, obligacionog prava i dr. Pre svega je potrebno razlikovati proces istraživanja i eksploatacije geotermalnog resursa (rudnog blaga), zatim proces izgradnje objekta za korišćenje toplotne energije, proizvodnju toplotne, odnosno električne energije i proces obavljanja delatnosti proizvodnje toplotne, odnosno električne energije.
Izvori prava Republike Srbije mogu se podeliti na tri osnovne grupe propisa, koje će biti razmotrene u daljim odeljcima ovog teksta. Prvu grupu propisa čine propisi kojima je uređena oblast istraživanja i eksploatacije geotermalnog izvora. Drugu grupu propisa čine propisi kojima su uređeni uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja konkretnog energetskog objekta, uslovi i način dobijanja građevinske dozvole za izgradnju ovakvog objekta, kao uslovi i način utvrđivanja podobnosti ovakvog objekta za upotrebu i pribavljanje upotrebne dozvole.
Treću grupu propisa čine propisi koji se odnose na sticanja prava na obavljanje delatnosti proizvodnje toplotne, odnosno električne energije, jer se radi o postupku koji se ostvaruje u dva koraka: prvi – sticanje prava na obavljanje delatnosti od opšteg interesa i drugi – sticanje prava na obavljanje energetske delatnosti. Neophodno je ukazati na činjenicu da je Zakon o koncesijama (*2) jedini propis Republike Srbije čijom primenom se može istovremeno ostvariti i pravo na eksploataciju geotermalnog izvora, izgradnju energetskog objekta i pravo na obavljanje energetske delatnosti od opšteg interesa.
Pravo na istraživanje i eksploataciju geotermalnog izvora energije u Republici Srbiji je regulisano sledećim propisima: Zakonom o rudarstvu (*3), Zakonom o geološkim istraživanjima (*4), Zakonom o utvrđivanju i razvrstavanju rezervi mineralnih sirovina i prikazivanju podataka geoloških istraživanja (*5), Pravilnikom o kriterijumima na osnovu kojih se određuje potencionalnost područja u pogledu pronalaženja mineralnih sirovina (*6), Pravilnikom o sadržini projekata geoloških istraživanja (*7), Pravilnikom o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi podzemnih voda i vođenju evidencije o njima (*8), Pravilnikom o sadržini rudarskih projekata(*9), Pravilnikom o načinu vršenja rudarskih merenja (*10), Pravilnikom o sadržini dugoročnog programa eksploatacije ležišta mineralnih sirovina i godišnjih planova izvođenja rudarskih radova (*11), Pravilnikom o uslovima za obavljanje određenih stručnih poslova pri eksploataciji mineralnih sirovina (*12), Pravilnikom o uslovima i kriterijumima za ustupanje izvođenja geoloških istražnih radova i dodelu sredstava za izvođenje tih radova (*13), Pravilnikom o uslovima i načinu vršenja tehničkog pregleda rudarskih objekata (*14), Pravilnikom o uslovima za vršenje pregleda tehničke dokumentacije, pregleda i ispitivanja oruđa za rad, instalacija i radne sredine i osposobljavanje radnika za bezbedan rad (*15), Pravilnikom o uslovima, načinu i programu polaganja stručnog ispita za obavljanje stručnih poslova pri eksploataciji mineralnih sirovina (*16), Pravilnikom o načinu plaćanja naknade za korišćenje mineralnih sirovina (*17) Pravilnikom o sadržini studije izvodljivosti eksploatacije ležišta mineralnih sirovina (*18), Zakonom o ministarstvima (*19), Zakonom o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine (*20), Pravilnikom o uslovima, načinu i programu polaganja stručnog ispita za obavljanje poslova izrade projekta i elaborata i izvođenja geoloških istraživanja (*21), Uredbom o visini naknade za korišćenje nemetaličnih sirovina za dobijanje građevinskog materijala za 2010. godinu.

Detalji o zakonskoj regulativi

1 Prilikom pisanja ovog teksta, autori su koristili izvore prava koji su bili važeći na dan 27. avgusta 2010. godine.
2 Zakon o koncesijama (“Sl. glasnik RS” br. 55/03).
3 Zakon o rudarstvu (“Sl. glasnik RS” br. 44/95, 85/05-dr.zakon, 101/05-dr.zakon, 34/06 i 104/09).
4 Zakon o geološkim istraživanjima (“Sl.glasnik RS“, br. 44/95).
5 Zakon o utvrđivanju i razvrstavanju rezervi mineralnih sirovina i prikazivanju podataka geoloških istraživanja (“Sl.list SRJ“ br. 12/98 i 13/98).
6 Pravilnik o kriterijumima na osnovu kojih se određuje potencijalnost područja u pogledu pronalaženja mineralnih sirovina (“Sl.glasnik RS“ br. 51/96).
7 Pravilnik o sadržini projekata geoloških istraživanja (“Sl. glasnik RS” br. 51/96).
8 Pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi podzemnih voda i vođenju evidencije o njima (“Sl. list SFRJ” br. 34/79).
9 Pravilnik o sadržini rudarskih projekata (“Sl. glasnik RS” br. 27/97).
10 Pravilnik o načinu vršenja rudarskih merenja (“Sl.glasnik RS“ br. 40/97).
11 Pravilnik o sadržini dugoročnog programa eksploatacije ležišta mineralnih sirovina i godišnjih planova izvođenja rudarskih radova (“Sl.glasnik RS“ br. 27/97).
12 Pravilnik o uslovima za obavljanje određenih stručnih poslova pri eksploataciji mineralnih sirovina (“Sl.glasnik RS“ br. 40/97 i 32/98).
13 Pravilnik o uslovima i kriterijumima za ustupanje izvođenja geoloških istražnih radova i dodelu sredstava za izvođenje tih radova (“Sl.glasnik RS“, br. 51/96).
14 Pravilnik o uslovima i načinu vršenja tehničkog pregleda rudarskih objekata (“Sl.glasnik RS“ br. 40/97).
15 Pravilnik o uslovima za vršenje pregleda tehničke dokumentacije, pregleda i ispitivanja oruđa za rad, instalacija i radne sredine i osposobljavanje radnika za bezbedan rad (“Sl.glasnik RS“ br. 13/2000).
16 Pravilnik o uslovima, načinu i programu polaganja stručnog ispita za obavljanje stručnih poslova pri eksploataciji mineralnih sirovina (“Sl.glasnik RS“ br. ).
17 Pravilnik o načinu plaćanja naknade za korišćenje mineralnih sirovina (“Sl.glasnik RS“ br. 102/06).
18 Pravilnik o sadržini studije izvodljivosti eksploatacije ležišta mineralnih sirovina (“Sl.glasnik RS“ br. 108/06).
19 Zakon o ministarstvima („Sl. glasnik RS“ br. 65/08 i 36/09).
20 Zakon o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajini (“Sl. glasnik RS” br. 6/02).
21 Pravilnik o uslovima, načinu i programu polaganja stručnog ispita za obavljanje poslova izrade projekta i elaborata i izvođenja geoloških istraživanja (“Sl.glasnik RS“ br. 21/96).
Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore “Izgradnja postrojenja električne/toplotne energije iz hidrotermalnih izvora u Republici Srbiji”, čiji su autori Dr Branislava Lepotić Kovačević dipl.prav, Stanislav Milosavljević, dipl. inž. rud, i Bojan Lazarević, dipl.el.inž. 

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Region JIE: Cena gasa na berzi CEEGEX pala na 23,8 evra po MWh

  Prosečna ponderisana cena prirodnog gasa na dan unapred tržištu regionalne berze gasa CEEGEX pala je u ponedjeljak, 4. marta, na 23,78 evra po MWh. Tokom prethodne sedmice, spot cene gasa kretale su se od oko 22,2 do 24,1 evra po MWh. Na unutardnevnom...

Crna Gora: Vrednost izvoza EPCG-a dostigla 20 miliona evra u prva dva meseca

Elektroprivreda (EPCG) je u prva dva mjeseca ove godine ostvarila značajan izvoz i po tom osnovu zabilježila više od 20 miliona EUR profita, dok je uvezla oko deset miliona. Hidrološka situacija nije loša, iako snijega nije bilo. Ipak, efekti toga...

Grčka na putu da postane vodeći izvoznik struje ka Centralnoj Evropi

U bliskoj budučnosti, Grčka bi mogla da stvori milijarde evra svojoj ekonomiji kroz razvoj energetskih mreža i gasovoda sa centralnom Evropom, navodi se u studiji koju je objavila konsultantska kompanija KPGM. U studiji je navedeno i da Grčka ima...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!