Ruski energetski div Gasprom dobija konkurenciju. Drugi ruski proizvođači gasa probijaju se na svetsko tržište.
Još uvek Gasprom ima tu privilegiju da kao jedini prodavac isporučuje ruski gas širom sveta. Ali to bi moglo uskoro da se promeni – i to dovođenjem zemnog gasa u tečno stanje.
Prilikom transporta tog goriva, postojeća mreža gasovoda od Gasproma više ne igra nikakvu ulogu. Kupce je moguće snabdeti tim gorivom i brodovima. Otuda bi pre svega u azijsko-pacifičkom prostoru mogao da bude razbijen monopol Gasproma na izvoz gasa.
Nadležno Ministarstvo energije u Moskvi već radi na izradi novih odredaba za izvoz. Time i druge ruske firme treba da dobiju dozvolu za izvoz tečnog prirodnog gasa. Dva velika preduzeća, Novatek i Rosneft su već spremna za izvoz. Naftna kompanija Rosnjeft je baš kao i Gasprom u državnom vlasništvu. Ali i privatno preduzeće Novatek može da računa na podršku države. Jer njegovi vlasnici su tesno povezani sa predsednikom Vladimirom Putinom.
Konkurencija za Gasprom
Rasprava o monopolu na izvoz je već neko vreme aktuelna. Još je 2010. Gasprom potpisao ugovor sa Novatekom koji se odnosi na poluostrvo Jamal, gde je otkriveno 11 gasnih polja i 15 polja kondenzata nafte i gasa. Tim ugovorom Novatek može da izvozi tečni zemni gas u Aziju. Novatek za to plaća Gaspromu proviziju u visini od otprilike dva do pet odsto od prihoda od prodaje.
Pre nekoliko meseci Novatek je u borbi protiv monopola Gasproma dobio neočekivano dalju podršku. Igor Sečin, uticajni predsednik Rosnjefta, izjavio je da Gasprom neće imati velike gubitke ako drugi ruski ponuđači budu mogli da izvoze zemni gas u azijsko-pacifički region.
Do sada državno preduzeće Rosnjeft nije imalo projekte u domenu tečnog gasa. Ali nedavno je dobilo 40 licenci za korišćenje površina kontinenta pokrivenih morem, za koje se pretpostavlja da su bogate zemnim gasom. Sečin zato sada predlaže liberalizaciju izvoza tečnog gasa iz tih oblasti u Rusiji.
Izazov za strategiju preduzeća
Dmitrij Černjadev, stručnjak za energiju, smatra da bi ukidanje monopola moglo da usledi postepeno, kako bi time bili smanjeni rizici za Gasprom. I dok bi Azija uskoro mogla da postane region za poslovanje novih ponuđača, Evropa bi ostala glavno područje izvoza Gasproma. “Vlasti tendiraju ka toj varijanti, jer strahuju da bi dozvola za izvoz tečnog prirodnog gasa u Evropu mogla da stvori nepotreban pritisak na konkurenciju na evropskom tržištu i time još više snizi cene”, objašnjava Černjadev.
Stručnjaci polaze od toga da Gasprom na duže staze mora kompletno da promeni svoju strategiju. Dosadašnji model poslovanja sa dugoročnim ugovorima i vezivanjem cene gasa za cenu nafte biće preispitan. Sergej Pikin, direktor Fondacije za energetski razvoj smatra da će Gasprom morati nešto da promeni i u vezi sa evropskim kupcima. “Koncern mora da postane fleksibilniji, u suprotnom postoji opasnost da vrlo brzo izgubi značajan udeo na tržištu”, upozorava taj stručnjak.
Izvor B92
