Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaEvropska komisija pozvana...

Evropska komisija pozvana da deluje zbog destruktivnih hidroenergetskih projekata u zaštićenim područjima Rumunije

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Bankwatch Romania je danas podneo žalbu Evropskoj komisiji, tražeći da poništi hitnu uredbu rumunske vlade, koja daje zeleno svetlo za devet destruktivnih hidroenergetskih projekata i smatra se da krši tri direktive Evropske unije.

Hidroenergetski projekti bi oštetili dva nacionalna parka i dvadeset Natura2000 lokacija, a svi su bili izuzeti od zahteva za procenom uticaja na životnu. Nekoliko od ovih projekata je već́ proglašeno nezakonitim od strane rumunskog pravosudnog sistema, tako da je sporna odluka Vlade još jedan potez da ih legalizuje.

Državno preduzeće Hidroelektrika već nekoliko decenija pokušava da izgradi niz hidroelektrana. Svi projekti obuhvaćeni uredbom stari su od 20 do 45 godina, ali su parlament i Vlada poslednjih godina pokušavali da ih ožive.

Uredba o vanrednom stanju je stupila na snagu 14. decembra 2022. godine iako još uvek nije usvojena kao zakon u Skupštini, postala je pravno dejstvo odmah po usvajanju.

Već 28. marta 2023. Ministarstvo životne sredine u Rumuniji izuzelo je šest od devet hidroelektrana od zahteva za odluku o skriningu za proces procene uticaja na životnu sredinu (EIA).

Pored toga, Vlada namerava da koristi javna sredstva EU za ove projekte, kroz REPowerEU poglavlje svog plana oporavka, što je u suprotnosti sa pravilima EU kako bi se obezbedilo da se oporavak projekata ispuni, takozvani kriterijumi „ne nanosi značajnu štetu“.

Bankwatch Rumunija tvrdi da je izuzeće takvih projekata od zahteva za sprovođenje procene uticaja na životnu sredinu dozvoljeno samo u veoma izuzetnim i jasno definisanim okolnostima. „Ali vlada nejasno tvrdi da je uredba potrebna zbog „energetske bezbednosti”, ne elaborišući koliko energije nedostaje u odnosu na ono što je potrebno, u kom vremenskom roku, zašto su upravo ti konkretni projekti ključni koji su potrebni, zašto bi primena EIA procedure negativno uticala na ovaj cilj i zašto bi energetska bezbednost mogla umesto toga se ne može postići drugim sredstvima. Ne objašnjava se tačno šta je hitna situacija, niti kada bi se očekivalo da će se postrojenja pojaviti na mreži i pomoći u popravljanju situacije“, navode oni.

Joana Ciuta, Bankwatch Rumunija kaže „Ovi projekti pripadaju istorijskim knjigama, i nisu dokazali svoju vrednost u decenijama koliko postoje. Da je vlada bila iskrena po pitanju sigurnosti snabdevanja, morala bi da da prioritet merama kako bi mnogo brže napravila razliku, kao što su ušteda energije i instaliranje solarnih i toplotnih pumpi na krovu, kao i projekti sa malim uticajem na komunalne usluge van osetljivih područja.

Teško je poverovati da bi iko svesno odlučio da uništi prirodu, kada nam je tako očajnički potrebna za našu regulaciju vode, hrane i klime.

Evropska komisija je pokrenula prekršajni postupak protiv Rumunije još 2015. godine zbog malih hidroenergetskih projekata izgrađenih u zaštićenim područjima, ali on još uvek nije okončan. Potencijal uništenja trenutne uredbe  treba da podstakne Komisiju da ubrza ovaj slučaj. Bankwatch Rumunija očekuje da Komisija što pre otvori istragu o hitnoj uredbi.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Rumunija: Hidroelektrika će isplatiti celokupan prošlogodišnji profit u vidu dividendi

Rumunska hidroenergetska grupa Hidroelektrika planira da raspodeli celokupnu rekordnu dobit ostvarenu prošle godine od 6,2 milijarde leva (1,25 milijardi evra), što će rezultirati 11 odsto većim prinosom od dividendi u odnosu na prethodnu godinu, prema predlogu o kome će glasati skupština akcionara...

Rumunija: Erste objavio izglede za akcije Hidroelektrike

  Austrijska finansijska grupa Erste revidirala je, u belešci za investitore, svoje preporuke za akcije rumunske hidroenergetske grupe Hidroelektrika, procenjujući ciljnu cenu na 130 leva (16,1 evro) po deonici, što je za oko 5% iznad trenutne tržišne cene. Kapitalizacija kompanije u skladu sa...

Rumunija: Brokerska kuća vrednuje akcije Hidroelektrike iznad trenutne tržišne cene

Rumunska brokerska kuća Goldring postavila je ciljanu cenu za akcije Hidroelektrike u narednih dvanaest meseci u rasponu od 129,23 do 131,56 leva (26 – 26,4 evra), navodi se u izveštaju objavljenom na veb stranici kompanije. Akcije Hidroelektrike zatvorene su 2. februara...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!