Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaEvropa: Tržišta energije...

Evropa: Tržišta energije i dalje ranjiva

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže da energetska kriza još nije završena i da razlozi zbog kojih je uspostavljena nisu eliminisani. Navodi da je ključna preporuka Brisela o radu na poboljšanju prenosne mreže

Evropa je spremno ušla u grejnu sezonu, ali su energetska tržišta još ranjiva, zaključak je Evropske komisije koja je produžila mere pomoći državama članica za kompanije koje su pogođene skokovima cena energenata do juna 2024. godine.

Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže da energetska kriza još nije završena i da razlozi zbog kojih je uspostavljena nisu eliminisani. Navodi da je ključna preporuka Brisela o radu na poboljšanju prenosne mreže.

U razgovoru za RTS kaže da su i dalje prisutne posledice geopolitičkih tenzija, poput rata u Ukrajini i sukoba Izraela i Hamasa na Bliskom istoku, kao i da još postoje problemi sa nabavkom prirodnog gasa.

“Sve to utiče na cenu energenata, pre svega nafte i gasa, a potom i efekta koji se prenosi na druge energente. Zato je važno da se preduzimaju mere kako se opet ne bi uspostavile visoke cene. Cilj je da se na adekvatan način zaštite stanovništvo i privreda”, kaže Marković.

Ističe da promena cene energenata utiče na uspostavljanje veće inflacije, što dodatno ugrožava privedu, ali i stanovništvo. Marković smatra i da je racionalna potrošnja jedna od glavnih mera kako građani mogu da se bore sa neželjenim posledicama rasta cena usled geopolitičkih kriza.

“Zato je važno štedeti i dalje, bez obzira na to da li su sada cene nešto niže ili nisu, vrlo lako se mogu vratiti na onaj nivo”, kaže Marković.

Situacija na berzi

Cene na svetskim berzama mirne i u padu, ali su i dalje više nego pre krize na Bliskom istoku. Ipak, cene su stabilnije u odnosu na prošlu godinu kada je do velikih promena došlo usled rata u Ukrajini.

“Ugalj nam je u tom trenutku sa nekih 90 USD išao i do 400. Sada je na nekih 120 USD po toni. Nafta varira između 80 i 90 USD po barelu, dok je gas nešto niži zato što su skladišta već u septembru i oktobru bila popunjena na 95%”, ističe Marković.

Vremenski uslovi su značajan faktor. Može se dogoditi ledeni talas i da to utiče na potrošnju. Sa druge strane, kratke nepogode utiču na infrastrukturu, pa je važno jačati je. 

Trenutno je cena struje na berzama oko 120 USD po megavat satu, a to su predviđanja za 2024. godinu, kaže Marković.

Preporuka EU i prenosna mreža

Uporedo sa povećanjem kapaciteta obnovljivih izvora energije, Brisel je izglasao i preporuke o radu na poboljšanju prenosne mreže.

Marković navodi da je preporuka ključna mera u dekarbonizaciji EU jer će biti instalirano više izvora obnovljive energije.

“Ta instalacija mora da prati i razvoj infrastrukture. Menja se ceo koncept elektroprivrede gde smo imali velike proizvođače koji su bili koncentrisani na visokonaponskim vodovima najvišeg napona. Sada imamo i izvore manjih proizvođača koji moraju da se priključuju na infrastrukturu”, kaže Marković.

Zaključuje da su procene da bi u tom pogledu infrastruktura Evrope, a i Srbije, trebalo da se udvostruči u narednih osam godina i u računicu dodaje i proizvodnju električnih vozila.

“Imamo, dakle, dekarbonizaciju transporta. I električna vozila opet moraju da imaju infrastrukturu kako bi se vozila napunila. A prenosna mreža je veoma važna upravo i u vanrednim situacijama”, ističe stručnjak za energetiku, prenosi Euractiv.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

JIE: Cene električne energije kretale su se između 61 i 82 evra po MWh u 8. nedelji

U 8 nedelji 2024. godine, na polovini tržišta u regionu JIE cena struje na berzama je pala, kao posledica nižih temperatura, nižih cena gasa i smanjene potražnje za električnom energijom. Na ostalim tržištima cena je porasla. Turska, Grčka, Rumunija i Bugarska zabeležile...

Srbija: EPS svoj uspeh duguje skupoj struji

Elektroprivreda Srbije je ostvarila rekordan profit u 2023. godini. Tačan iznos znaćemo tek kada kompanija preda završni račun, ali je izvesno da su poslovni rezultati u prošloj godini bili više nego dobri. Dobit bi trebalo da bude oko 820...

Srbija: Visoke cene struje smanjuju konkurentost privrede

Potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dušan Nikezić optužio je danas ministarku rudarstva i energetike Dubravku Đedović-Handanović da srpskim privrednicima „guli kožu“ sa cenom struje od 120 evra za megavatsat (MWh), iako je proizvođačka cena Elektroprivrede Srbije (EPS) 54, a tržišna...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!