Globalna platforma Dealroom nedavno je objavila da su evropski startapi privukli nešto više od 18 milijardi dolara VC investicija u trećem kvartalu ove godine, što je za čak 27 odsto više nego u drugom kvartalu.
Njihovo istraživanje pokazalo je da VC fondovi trenutno preferiraju startape koji razvijaju fizičke proizvode u odnosu na softver, kao i kompanije koje se bave „klimatskom“ tehnologijom, pa je tako najviše novca u trećem kvartalu plasirano u kompanije Northvolt, H2 Green Steel, Zenobe Energy i Verkor.
Prema podacima Dealrooma, na kome od februara mogu da se registruju i srpski startapi, u Evropu se od početka godine slilo oko 49 milijardi dolara VC investicija ili 18 odsto više nego u 2019. godini, čineći je tako najuspešnijim članom „velike trojke“ u koju spadaju još Severna Amerika i Azija.
Kratak pogled na vrednost investicija plasiranih u startape prema regionima govori, međutim, da značajan rast ne znači i da im se Evropa približila i prema vrednosti ukupnih ulaganja, koja u slučaju Severne Amerike, odnosno SAD, iznosi 132 milijarde dolara u 2023. godini, odnosno 71 milijardu dolara u Aziji.
Daleko od toga da Evropu treba otpisati. Dealroom upravo u izveštaju za treći kvartal skreće pažnju na podatke da su startapi sa „Starog kontinenta“ privukli gotovo petinu (19 odsto) svih VC ulaganja na globalnom nivou ove godine, odnosno četvrtinu svih investicija u ranu fazu razvoja.
Takođe, raste udeo evropskih kompanija koje dobijaju podršku u breakout fazi poslovanja, odnosno za ulaganja od 15 do 100 miliona dolara, dok se i dalje beleži manji udeo kada je reč o kasnim fazama finansiranja, kada treba privući ulaganja veća od 100 miliona dolara.
Interesantno je i iza kakvih poslovnih poduhvata u Evropi staju VC investitori. Najviše novca – više od pet milijardi dolara – plasirano je u oblast skladištenja energije, projekte čiste energije i biotehnologiju. Te tri oblasti privukle su u trećem kvartalu 15 od ukupno 18 milijardi dolara ulaganja.
Štaviše, VC-jevi su se, kako primećuje Dealroom, okrenuli ka „fizičkoj tehnologiji“, odnosno startapima koji ne proizvode softver već fizičku robu.
Među njima su se istakle kompanije Northvolt, koja proizvodi baterije, zatim Ynsect koji pravi alternativne proteine, proizvođač održivih raketa Isar Aerospace, CMR Surgical i njegovi hirurški roboti, Kandou koji radi na razvoju proizvodnje poluprovodnika i startap iz oblasti kvantnog računarstva Pasqal.
Evropski startap ekosistem, prema podacima ove platforme, vredi oko 3,4 biliona dolara, a procenjuje se da će do kraja godine privući ukupno 77 milijardi dolara VC fondova.
Autori platforme DemandSage inače procenjuju da na globalnom nivou trenutno postoji 150 miliona startapa, odnosno da se godišnje pokrene čak 50 miliona startapa, ali da tek svaki deseti među njima može da „preživi“ na duži rok.
