Postojeće politike izazivale su veliko energetsko siromaštvo u Evropi čak i pre skoka cena ove jeseni
Sa nedavnim petostrukim porastom cene prirodnog gasa u Evropi u odnosu na početak godine, očekuje se da će mnogo veći broj Evropljana, uključujući Britance, uroniti u „energetsko siromaštvo“ — što znači da će biti previše siromašni da bi na vreme plaćali račune za komunalne usluge i/ ili održavali svoje domove dovoljno toplim. Nije teško shvatiti zašto: od Grčke do Velike Britanije, evropska električna mreža je sve više odvojena od pouzdanih, pristupačnih fosilnih goriva i povezana je sa skupljim i intermitentnim projektima vetra i solarne energije. Kada vetar i solarna energija nisu dostupni, Evropljani i drugi završe jureći iste zalihe nafte, prirodnog gasa i uglja, gurajući cene dramatično naviše.
Kanađani treba da obrate pažnju. Ono što Evropljani već trpe i kroz šta će ponovo prolaziti ove zime samo će se intenzivirati zahvaljujući naporima vlade na COP26 ove nedelje da naloži još brže „postepeno ukidanje“ fosilnih goriva. Ali postojeće politike su izazivale veliko energetsko siromaštvo u Evropi čak i pre skoka cena ove jeseni. Stefan Bouzarovski, profesor Univerziteta u Mančesteru i predsedavajući radne grupe za energetsko siromaštvo, procenjuje da se pre pandemije 80 miliona Evropljana već mučilo da adekvatno zagreje svoje domove. U međuvremenu, najmanje 12 miliona evropskih domaćinstava kasnilo je sa svojim računima za komunalne usluge.
Evropska unija je pokušala da obezbedi objektivno sagledavanje problema, ali njeni najbolji podaci stari su šest godina. Najnovija procena Evropske opservatorije za energetsko siromaštvo – iz 2015. – pokazala je da se 16 odsto potrošača u EU suočava sa „visokim“ udelom troškova energije, pri čemu se „visoki“ troškovi definišu kao rashodi za energiju, u odnosu na prihod, koji su preko dva puta veći od nacionalnog medijana.
Da bi se stekao bolji uvid u izazove sa kojima se suočavaju evropska domaćinstva i u energetsko siromaštvo, korišćena je 2008. kao početna godina, a zatim upoređen rast medijalni prihoda domaćinstava (sa punim skupom podataka koji se završava 2019. godine) sa rastom cena električne energije (zaključno sa 2020.) u 30 evropskih zemalja.
Pokazalo se da su u evropskim zemljama sa nižim prihodima koje su od 2008. zabeležile snažan rast prihoda (uglavnom u bivšim komunističkim državama kao što su Estonija, Bugarska i Poljska), medijalni prihodi rasli brže od cena električne energije. Međutim, to nije slučaj u brojnim bogatijim evropskim zemljama. Na primer, dok je medijalni prihod domaćinstava porastao za samo 19 procenata u Francuskoj, cene električne su uvećane za 61 procenat. U Velikoj Britaniji prihod je porastao za samo 14 odsto, u poređenju sa povećanjem cena električne eneregije od 51 odsto. U Irskoj je prihod povećan za 11 odsto, a električna energije je poskupela za 48 odsto. Najgore je prošla Španija, gde je medijalni prihod domaćinstava porastao za samo osam odsto, a cene električne energije za 68 odsto.
Odgovor nekih evropskih vlada bio je da subvencionišu račune za komunalne usluge – kao u Ontariju, gde je to učinjeno da bi se prikrio efekat politika koje su dovele do dramatičnog povećanja cena električne energije u pokrajini. Međutim, sve što je postignuto jeste prebacivanje tereta visokih troškova električne energije sa „potrošačkog džepa“ na „džep poreskih obveznika“. Ali, naravno, oba džepa su u istom kaputu: tako da, u svakom slučaju, domaćinstva snose troškove, ili njihova deca i unuci ako se današnji računi za komunalije subvencionišu kroz državno zaduživanje.
Zašto je električna energija tako skupa u EU i UK je jasno: politika. Tamošnje vlade su pokušale da „pređu” sa fosilnih goriva uprkos njihovoj superiornoj energetskoj gustini – njihovoj „udarnoj snazi“, kako to opisuje Vaclav Smil, penzionisani profesor životne sredine na Univerzitetu Manitoba – u odnosu na obnovljive izvore energije.
Rezultat se može videti u opadanju udela fosilnih goriva u proizvodnji električne energije u EU: sa oko 50 procenata u 2000. na 38 procenata u 2019. godini. Proizvednja električne energije u nuklearnim elektranama, koja je takođe bila obeshrabrena, pala je sa 32 posto udela u 2000. godini na nešto više od 26 odsto u 2019.
U međuvremenu, obnovljivi izvori energije su više nego udvostručili udeo u proizvodnji električne energije u EU, sa nešto više od 16 odsto u 2000. na preko 34 odsto u 2019. godini. To bi bilo u redu, osim što solarna energija i vetar nisu baš jeftini. Oni takođe nisu tako pouzdani kao fosilna goriva, na šta su se Britanci nedavno podsetili kada je energija vetra nestala i kada je ugalj ponovo morao da se koristi za podršku nacionalnoj elektro mreži.
Rečeno je da je definicija ludila „raditi istu stvar iznova i iznova i očekivati različite rezultate“. Kreatori politike okupljeni u Glazgovu očigledno žele da ubrzaju ubijanje fosilnih goriva, iako je to već dovelo do široko rasprostranjenog energetskog siromaštva u Evropi. Da li očekuju drugačije rezultate?
Izvor: financialpost.com
