Novi podaci ukazuju da je razvoj energije vetra u Evropi nastavljen tokom 2025. godine, iako je tempo rasta značajno varirao između kopnenih (onshore) i morskih (offshore) segmenata. Porudžbine za nove turbine dostigle su 23,4 GW tokom godine, što predstavlja blagi rast u poređenju sa prethodnim periodom.
Ekspanzija je prvenstveno bila vođena onshore instalacijama, koje su beležile stabilan rast, dok je offshore aktivnost zabeležila pad. Ova razlika odražava promene u investicionim prioritetima u sektoru, pri čemu se investitori sve više fokusiraju na projekte na kopnu, koji često nude bržu realizaciju i niže razvojne rizike.
Nemačka je još jednom zadržala poziciju najvećeg evropskog tržišta, sa najvećim udelom u porudžbinama turbina. Poljska je sledila kao još jedno ključno tržište, dok se Rumunija izdvojila kao značajan novi učesnik među vodećim zemljama, što ukazuje na rastući značaj Jugoistočne Evrope u razvoju energije vetra na kontinentu.
Među proizvođačima, Vestas je zauzeo dominantnu poziciju, osvojivši najveći deo novo naručnih kapaciteta. Nordex je takođe zadržao snažno prisustvo na tržištu, dok su Siemens Energy i drugi proizvođači imali manje udele, što ukazuje na konkurentno, ali relativno koncentrisano tržište dobavljača.
Tehnološki trendovi ukazuju na nastavak povećanja veličine onshore turbina, pri čemu prosečni kapaciteti rastu iz godine u godinu. S druge strane, offshore turbine beleže blago smanjenje prosečne veličine, što ukazuje na diferenciran razvoj u zavisnosti od tipa projekata i uslova implementacije.
U Jugoistočnoj Evropi, Rumunija se istakla značajnim obimom novih porudžbina, pozicionirajući se među aktivnijim evropskim tržištima. Turska je takođe zabeležila značajnu aktivnost, dok su Bosna i Hercegovina imale ograničen broj instalacija. Srbija, međutim, tokom godine nije imala novih porudžbina turbina, što ukazuje na neujednačen razvoj u regionu.
