Fosfatna stena bitan je element koji se koristi u proizvodnji fosfora za industriju đubriva i uključena je u predlog Evropske komisije za Zakon o kritičnim sirovinama iz marta. Procenjuje se da je norveško nalazište vredno najmanje 70 milijardi tona, što je malo ispod 71 milijarde tona dokazanih svetskih rezervi prema proceni američkog Geološkog instituta 2021. godine.
Procenjuje se da je norveško nalazište vredno najmanje 70 milijardi tona
Ogromno podzemno nalazište visokokvalitetnog fosfata u Norveškoj, koje se smatra najvećim na svetu, dovoljno je veliko da zadovolji svetsku potražnju za đubrivima, solarnim pločama i baterijama za električne automobile u sledećih 50 godina, tvrdi fabrika “Norge Mining” koja je spremna za vađenje materijala. Evropa je tako dobila masivno skladište tog važnog materijala koji može snabdevati njenu industriju bez rizika sledećih 50 godina.
Najveća nalazišta fosfatnog kamena na svetu – oko 50 milijardi tona – nalaze se u regiji Zapadna Sahara u Maroku. Sledeći najveći nalaze se u Kini (3,2 milijarde tona), Egiptu (2,8 milijardi tona) i Alžiru (2,2 milijarde tona), prema američkim procenama.
- Sada, kada pronađete nešto takve veličine u Europi, što je veće od svih drugih izvora koje poznajemo – to je značajno – kaže za Euractiv Majkl Wurmser, osnivač “Norge Mininga”, kompanije koja stoji iza otkrića. Evropska komisija pozdravila je potvrdu o ogromnom norveškom nalazištu fosfata.
- Otkriće je doista sjajna vest, koja bi pridonela ciljevima predloga Komisije o Zakonu o kritičnim sirovinama’, rekao je za Euractiv portparol izvršne vlasti EU.
Električni automobili i solarni paneli
Oko 90 odsto svetskog iskopanog fosfatnog kamena koristi se u poljoprivredi za proizvodnju fosfora za industriju gnojiva, za što trenutno ne postoji zamena. No fosfor se takođe koristi u proizvodnji solarnih panela i litijum-gvožđe-fosfat (LFP) baterija za električne automobile, kao i poluprovodnika i kompjuterskih čipova – iako u malim količinama.
Oko 90 odsto svetskog iskopanog fosfatnog kamena koristi se u poljoprivredi
Sve ove proizvode Evropska komisija je označila kao ‘od strateške važnosti’ za održavanje statusa Evrope kao globalne svojevrsne elektrane u proizvodnji ključnih tehnologija za zelenu i digitalnu tranziciju. “Zbog toga verujemo da će fosfor koji možemo proizvesti biti važan Zapadu”, rekao je Wurmser za Euractiv.
Količine fosfora potrebne za proizvodnju baterija trenutno su malene i predviđa se da će zadovoljavati samo oko pet odsto globalne potražnje do 2050. godine. Međutim, velike zemlje proizvođači poput Kine i SAD-a ‘možda će nastojati zaštititi svoje domaće zalihe ograničavanjem izvoza, kao što je bilo 2008. s kineskim izvoznim carinama’. Stoga će budući poremećaji snabdevanja ‘verojatno biti geopolitičke i ekonomske prirode, mnogo pre nego što se globalne rezerve iscrpe’.
Poznate rezerve visokokvalitetnog fosfatnog kamena polako se troše i drži ih četiri ili pet velikih dobavljača izvan Evrope, prema Savezu za kritične sirovine. ‘Mala ponuda u kombinaciji s velikom potražnjom znači povećanje cena’, dodaje se.
Rafiniranje fosfora takođe je vrlo intenzivan proces karbonizacije, što znači da je većina industrije trenutno koncentrisana u Kini, Vijetnamu i Kazahstanu, kaže Wurmser. “To je deo razloga zašto više nema proizvodnje ove kritične sirovine u Europi – u Holandiji je pre mnogo godina postojala određena proizvodnja, ali su je zaustavili zbog velikog zagađenja”, objašnjava.
No, prema Wurmseru, Norveška će moći poštovati strože ekološke standarde pri iskopavanju i rafinisanju tih minerala, više nego što to trenutno rade azijski konkurenti, primenom tehnologije za skladištenje ugljenika.
Otkriće iz 2018.
“Norge Mining” prvotno je otkrio nalazište 2018. na temelju informacija koje je dostavio Norveški geološki institut. Rudno telo u zemlji, za koje je izvorno procenjeno da se proteže 300 metara ispod površine, zapravo je bilo duboko 4500 metara, otkrila je kompanija.
- Kada smo to otkrili, napravili smo dva programa bušenja u dve zone. I na te dve zone, do 400 metara, uspostavili smo dva izvora svetske klase, koji zajedno omogućuju snabdevanje sirovinama za najmanje 50 godina’, rekao je Wurmser.
Trenutno je nemoguće bušiti na dubini od 4500 metara pa su geolozi koji su radili na projektu procenili samo trećinu volumena, do 1500 metara od površine. Zajedno, “to je oko najmanje 70 milijardi tona mineraliziranih fosfatnih stena”, rekao je Wurmser za Euractiv.
Uz fosfat, norveška nalazišta sadrže i vanadijum i titan, koje EU takođe svrstava u kritične sirovine, a koriste se u vazduhoplovnoj i obrambenoj industriji. Wurmser nije rekao koliko su značajne te naslage. Sada kada je faza istraživanja gotova, “Norge Mining” nastoji premestiti projekt na sledeću fazu rudarske proizvodnje.
Prema Wurmseru, norveška vlada ‘snažno podržava’ projekt, proglasivši u decembru da će svi kritični projekti sirovina u Norveškoj podleći brzom odobrenju. Ispunjeni su osnovni preduslovi za dobijanje rudarskih dozvola, uključujući i studije ekonomske isplativosti, kažu u kompaniji. Ali isto se ne može reći za Evropsku uniju.
U svom predlogu Zakona o kritičnim sirovinama (CRM) iz ožujka, Evropska komisija klasifikovala je fosfor i fosfatne stene kao ‘kritične’, ali ne i kao ‘strateške’ minerale, koji podležu referentnoj vrednosti od 40 odsto domaće proizvodnje i ubrzanim pravilima izdavanja dozvola. ‘Ključno je da zvaničnici u Briselu razumeju stratešku važnost ovih sirovina’, rekao je Wurmser.
“Norge Mining” ne treba finansiranje – kompanija je već navela interese kompanija u Evropi, SAD-u i Japanu, uključujući ‘dva značajna proizvođača aviona’ koji su zainteresirani za zalihe titanijuma. Ipak, izdavanje dozvola može napraviti veliku razliku u rudarskom sektoru gdje obično prođe između 10-15 godina između istraživanja i prvog komercijalnog vađenja ruda.
‘To je puno važnije od novca. Jer ako imate novac i ne dobijete odobrenje, to vam ne pomaže. Ali ako imate odobrenje za rudarenje, lako možete prikupiti kapital’, kaže Wurmser. Evropska komisija priznaje da je fosfor ‘vrlo relevantan materijal za hemiju baterija i digitalizaciju’. Međutim, kaže se da su rezerve fosfatnog kamena ‘obilne’ i stoga ih ne treba klasifikovati kao strateške.
