Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...

Evropa: Da li je ovo jednokratni skok cena gasa i električne energije?

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Rastuće cene prirodnog gasa u Evropi, vođene povećanjem potražnje i ograničenom ponudom, guraju cene električne energije na gore; da bi sprečile nestabilnost, vlade se moraju jasnije posvetiti budućnosti sa niskom emisijom ugljenika.

I faktori potražnje i faktori ponude doprineli su zatezanju evropskog tržišta gasa.

Evropska potražnja za gasom raste u sektoru grejanja stanova, industrije i proizvodnje električne energije. Veća potražnja za grejanjem usled hladne zime i učestalog rada na daljinu povećala je ukupnu evropsku potražnju za gasom za 7,6% u prvom kvartalu 2021. godine Takođe, kombinacija kontinurianog oporavka industrijske proizvodnje, letnjih toplotnih talasa sa povećanom upotrebom klima uređaja i rastuće cene ugljenika u EU podstakunte prelaskom sa uglja na gas, održale su visoku potražnju za gasom u Evropi tokom drugog kvartala ove godine.

Pojavila su se i ograničenja u snabdevanju. Rusija je ograničila izvoz putem gasovoda u Evropu zbog velike domaće potražnje, poremećaja u proizvodnji i visokih cena tečnog prirodnog gasa (LNG) povezanih sa ekonomskim oporavkom Azije. Rusija takođe potencijalno ograničava isporuku prirodnog gasa u Evropu kako bi podržala svoje argumente o pokretanju protoka preko Severnog toka 2.

Evropske rezerve gasa su male i ono što je iskorišćeno tokom zime nije se moglo dopuniti u letnjim mesecima. Potreba za dopunom ovih rezervi znači veći evropski uvoz LNG a i gasa u narednim mesecima, podstičući konkurenciju između Evrope i Azije za isporuke LNG-a, a time i dalje povećanje cena gasa.

Napredna struktura evropskog tržišta gasa, ironično, pogoršava situaciju. Od 2005. godine, evropske cene gasa su evoluirale od klasične formule indeksacije na bazi nafte do formule gas-to-gas, slično američkom tržištu. Oko 80% prirodnog gasa potrošenog u Evropi u 2020. određeno je na bazi formule gas-to-gas, pri čemu je samo preostalih 20% još uvek indeksirano na bazi nafte. Poređenja radi, cene gasa u istočnoj Aziji i dalje se uglavnom zasnivaju na indeksaciji na bazi nafte. Ova karakteristika čini evropsko tržište gasa fleksibilnijim, ali izlaže Evropu snažnim fluktuacijama na međunarodnom tržištu.

Dok prirodni gas obezbeđuje samo petinu evropske električne energije, više cene gasa vrše neproporcionalni pritisak na rast cena električne energije. Elektrane na gas postale su jedinice koje određuju cene zbog veće potražnje za električnom energijom (zahvaljujući oporavku i nižoj proizvodnji obnovljivih izvora energije kao posledica toplog vremena i male brzine vetra tokom leta), globalnog skoka cena uglja i neviđenog rasta cene ugljenika u EU. Usled toga, veleprodajne cene električne energije brzo rastu.

Rastuće cene energije sada su postale makroekonomski relevantne u Evropi. Na godišnjoj osnovi, udvostručenje veleprodajnih cena električne energije sa oko 50 evra po MWh na 100 evra po MWh znači da potrošači u EU plaćaju do 150 milijardi evra više za električnu energiju. Visoke cene gasa i električne energije odjekuju lancima snabdevanja i izazivaju inflatorni pritisak. Drastično povećanje potrošnje energije smanjiće raspoloživi prihod najsiromašnijih domaćinstava sa velikom sklonošću ka potrošnji.

Energetsko siromaštvo širom Evrope je veliki problem: procenat ljudi koji su rekli da ne mogu priuštiti da im domovi bude dovoljno topli je veliki u mnogim zemljama EU, uključujući Bugarsku (30,1%), Litvaniju (26,7%), Kipar (21,0%), Portugal (18,9%), Grčku (17,9%) i Italiju (11,1%). Ovo povećanje cena imaće društveno-ekonomske posledice.

Ako vlade budu loše upravljale, nizak nivo skladištenja gasa i hladna zima mogli bi čak dovesti do nestašica. Visoke cene danas su stoga ekonomski signal da potražnju treba kontrolisati kako bi se sprečilo pogoršanje situacije tokom zime.

Ključno pitanje za kreatore politike jeste da li je ovo kretanje cena jednokratni šok proizašao iz brzog oporavka i loših vremenskih uslova. To bi značilo da je kratkoročno prepuštanje tržištu najbolji način za povratak na „normalne“ cene. Privremena intervencija vlada mogla bi pomoći u zaštiti najugroženijih domaćinstava od skokova cena energije. Na primer, dodatni prihod od ugljenika u EU i PDV-a mogao bi se vratiti građanima u vidu paušlnih iznosa per capita.

Postoji više fundamentalnih razloga za visoku volatilnost i prekomerne skokove cena. Industrija zna da energetski sistem prolazi kroz duboku i brzu transformaciju. Ulaganja u fosilna dobra nisu dugoročno održiva. Ali vlade se još uvek nisu dovoljno jasno opredelile za budućnost sa niskim sadržajem ugljenika. Dakle, ravnoteža ponude i potražnje energije u EU će biti nestabilna u zavisnosti od toga koliko brzo se fosilna goriva ukidaju, a zelena energija uvodi. Jasnije obaveze vlada da uvedu niskougljenične izvore energije, na primer finansiranjem potrebne infrastrukture i zalaganjem za značajne cene ugljenika u svim sektorima, moglo bi pomoći da se odmakne od ove nesigurne ravnoteže. Budući da će prelazak na neto-nulu značiti kontinuriani rastu potražnje za električnom energijom, investitori neće morati da brinu o prevelikim ulaganjima u elektroenergetske sisteme sa niskom emisijom ugljenika. Na nivou EU, brzo odobrenje i implementacija paketa „Fit for 55“ predstavljalo bi strukturnije rešenje kako bi se izbegli budući skokovi cena energije i obezbedio uredan prelaz sa smeđeg na zeleno.

Izvor: bruegel.org

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Evropa: Nedeljne cene struje kretale su od 25 do 103 evra/MWh

Prema AleaSoft Energy Forecasting-u, u četvrtoj nedelji aprila cene na glavnim evropskim tržištima električne energije porasle su u odnosu na prethodnu nedelju. Najveći rast ostvarili su EPEX SPOT tržište Francuske i MIBEL tržište Španije i Portugala, od 181%, 402%, odnosno 419%....

Evropa: Cena TTF gasnih fjučersa ispod 30 evra/MWh u 17. nedelji

  Prema AleaSoft Energy Forecasting-u, cena TTF gasnih fjučersa na ICE tržištu za mesec unapred ostale su ispod praga od 30 €/MWh u četvrtoj nedelji aprila. Silazni trend započet krajem prethodne nedelje nastavio se do utorka, 23. aprila. Tog dana ovi fjučersi...

Evropa: Nedeljne cene električne energije kretale su se između 5 i 92 evra/MWh

Prema AleaSoft Energy Forecasting-u, u trećoj nedelji aprila cene na većini vodećih evropskih tržišta električne energije su porasle u odnosu na prethodnu nedelju. Izuzetak je bilo MIBEL tržište Portugala i Španije, sa padom od 29% i 33%. Tržište Nord Pool nordijskih...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!