Nakon sastanka 15. avgusta između Donalda Trampa i Vladimira Putina, kao i Trampovog naknadnog razgovora sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, evropske cene gasa pale su na novi minimum u 2025. godini, jer su tržišta očekivala moguće smanjenje geopolitičkih tenzija. U ponedeljak, 18. avgusta, jednogodišnji mesečni ugovor na holandskoj TTF berzi gasa trgovao se oko 30 €/MWh, što je najniži nivo u ovoj godini, ali i dalje iznad pretpandemijskih cena.
U trećoj nedelji avgusta, TTF fjučers ugovori za isporuku u septembru 2025. na ICE tržištu zadržali su se oko 32 €/MWh, što je manje u odnosu na 30. nedelju (21–27. jul 2025). U utorak, 19. avgusta, fjučers ugovor dostigao je svoj nedeljni minimum od 31.227 €/MWh, što je 0,1% niže u odnosu na prethodni dan i 5,7% ispod nivoa sa istog dana krajem jula. Cene su porasle za 2,2% u sredu, a zatim nastavile uzlazni trend tokom nedelje, dosegnuvši 32.573 €/MWh u petak, 22. avgusta, što je bila najviša cena te nedelje. Prosečna nedeljna cena iznosila je 32.231 €/MWh, što je pad od 1,6% u odnosu na 30. nedelju.
Cene gasa su porasle 22. avgusta jer su nade u prekid vatre između Rusije i Ukrajine oslabile, a pojavile se naznake mogućih ograničenja u snabdevanju. Samit Tramp–Putin sredinom avgusta na Aljasci završen je bez konkretnih dogovora, što je umanjilo raniji optimizam. Nekoliko faktora doprinelo je nižim cenama poslednjih nedelja: skladišta gasa u Evropi punila su se brže od očekivanog, dostigavši gotovo rekordne letnje nivoe; uvoz LNG-a, posebno iz Sjedinjenih Država, ostao je snažan; a dotok ruskog gasa gasovodima, iako politički osetljiv, nije bio ozbiljnije poremećen 2025. godine. Pored toga, rast potražnje bio je ograničen.
Geopolitički rizici i dalje postoje, budući da je Ukrajina napadala ruska energetska postrojenja, a Sjedinjene Države signalizirale dodatne sankcije Moskvi. Tramp je zapretio oštrijim merama u roku od dve nedelje ako mirovni pregovori ne napreduju. Krajem avgusta skladišta gasa u EU bila su popunjena gotovo 75%, ispod petogodišnjeg proseka od 82% i znatno manje od prošlogodišnjeg nivoa od 91% za isti period.
Prema podacima European Gas Hub-a, niža potražnja – posebno u južnoj i zapadnoj Evropi – omogućila je rast skladištenja za 14% na nedeljnom nivou, što je najviši prosek od početka jula. Ovo se desilo uprkos postepenom smanjenju LNG isporuka poslednjih nedelja. Zemlje EU isporučile su Ukrajini 3,5 milijardi kubnih metara (Bcm) gasa u 2025. godini, uglavnom iz Mađarske i Poljske, dok su Slovačka i Rumunija isporučile manje količine. Međutim, isporuke su usporile poslednje dve nedelje, uglavnom zbog smanjenih tokova iz Nemačke preko Češke i Slovačke.
Većina ove ponude potiče iz povećanog uvoza LNG-a u Poljskoj, Nemačkoj i severozapadnoj Evropi, uz dodatni doprinos iz terminala Klaipeda u Litvaniji.
