Pojedini lideri EU žele da intervenišu na tržištima električne energije, ali to nosi „troškove i nedostatke“
Problem za blok predstavlja činjenica da je njegovo liberalizovano tržište električne energije čvrsto vezano za cenu prirodnog gasa
Ništa ne privlači pažnju političara brže od ljutitih glasača, a oni su imali zbog čega da budu besni jer su računi za prirodni gas i električnu energiju poslednjih meseci skočili na nivoe koji izazivaju mučninu u stomaku.
To je dovelo do trzavica oko pronalaska načina da se ti troškovi smanje — međutim, ispostavilo se da je to veoma teško, tako da je najverovatniji rezultat da lideri EU na sastanku kasnije ove nedelje neće doneti nikakva rešenja.
Ne postoji jednostavan odgovor za rešavanje visokih cena električne energije s obzirom na raznolikost situacija među državama članicama. Neke opcije su pogodne samo za specifične nacionalne kontekste, saopštila je Evropska komisija u sredu. Svi oni nose troškove i nedostatke.
Početni problem je predstavljao porast tražnje za gasom u Aziji prošle godine, zajedno sa manjim isporukama ruskog gasa, zbog čega su evropska skladišta gasa ostala na neobično niskim nivoima. Sada rat u Ukrajini pogoršava stvari, jer raste pritisak na blok da brzo smanji uvoz ruske nafte, uglja i prirodnog gasa — iako neki nacionalni lideri odbacuju ekonomske troškove koje bi to povuklo za sobom.
Ovu zavisnost ćemo okončati što je brže moguće, ali to činiti iz dana u dan značilo bi gurnuti našu zemlju i celu Evropu u recesiju, upozorio je u sredu nemački kancelar Olaf Šolc.
Problem za blok predstavlja činjenica da je njegovo liberalizovano tržište električne energije čvrsto vezano za cenu prirodnog gasa; cene električne energije se određuju konačnim inputom potrebnim da se uravnoteži potražnja – koji se naziva pay-as-clear – koji u većini slučajeva određuje prirodni gas. To je dovelo do toga da zemlje sa velikim količinama jeftinije obnovljive ili nuklearne energije vide nagle skokove u cenama električne energije zahvaljujući ceni tog finalnog dela električne energije na gas.
Koalicija predvođena Španijom koja uključuje Portugal, Belgiju i Italiju želi duboke reforme cenovnoh modela EU.
Drugi, poput Holandije i Nemačke, snažno se protive takvom pristupu i žele da se usredsrede na ublažavanje efekata visokih cena na potrošače i kompanije, uz istovremeno puštanje tržišta da funkcioniše.
Treća grupa, uglavnom u centralnoj Evropi, želi da iskoristi skok cena za reviziju ili ukidanje sistema trgovine emisijama u bloku i ponovno promišljanje klimatskog zakonodavstva.
Evropska komisija drži srednji put — tvrdeći da trenutni tržišni model ima smisla, ali ohrabrujući zemlje da povećaju količinu obnovljive električne energije kako bi smanjile upotrebu energije i povećale efikasnost.
U nacrtu zaključaka ovonedeljnog samita Evropskog saveta, u koji je Politiko imao uvid, lideri EU pozivaju na stvari kao što je zajednički pristup kupovini gasa, sa ciljem sprečavanja zemalja da se takmiče jedna protiv druge. Ali nema velikih pomeranja cena električne energije.
Ne čini se realnim očekivati rezultat u energetskoj raspravi na ovom Evropskom savetu, rekao je jedan diplomata, ističući da će vlade morati da vide više analiza pre nego što preduzmu dodatne korake.
Komisija je rekla da će razmotriti opcije za „optimizaciju“ tržišta električne energije u EU do maja. Prvo, želi da analizira rezultate predstojećeg izveštaja Agencije Evropske unije za saradnju energetskih regulatora.
Brisel je otvoren za zemlje koje direktno intervenišu na veleprodajnom tržištu električne energije kroz ograničenja cena ili kompenzaciju za proizvođače električne energije na bazi fosilnih goriva. Ali takvi koraci nose sa sobom potencijalne nedostatke — troškove, narušavanje konkurencije, rizike za prekograničnu trgovinu i sigurnost snabdevanja električnom energijom.
Spoljni stručnjaci i vlade EU takođe su oprezne zbog tako visokog nivoa intervencije.
Šolc je najavio da neće biti podrivanja tržišnih mehanizama ili trajnih subvencija, posebno za fosilnu energiju.
Takođe postoji zabrinutost da bi „dekaplovanje“ gasa od tržišta električne energije, što je predložila Španija, uklonilo podsticaj za ulaganje u obnovljive izvore energije — jedan od kamena temeljaca Evropskog zelenog dogovora i takođe povezan sa planom EU da odustane od ruskih fosilnih goriva.
Tim Schittekatte, postdoktorski saradnik MIT Energy Initiative je rekao da je ovo gasna kriza, a ne kriza električne energije. Na kratkoročnom tržištu električne energije dešava se upravo ono što je bilo očekivano, dodao je. To ipak ne znači da ne treba brinuti o računima krajnjih potrošača i industrije.
Izvor: politico.eu
