Čak i kada bi se danas otvorili novi rudnici u Evropskoj uniji, stručnjaci u francuskom rudarskom sektoru kažu da bi bilo veoma teško postići ciljeve EU za vađenje kritičnih i strateških sirovina do 2030. godine.
Da bi postigla svoje energetske i klimatske ciljeve, Evropska unija će morati da se elektrifikuje u ogromnim razmerama, što će zauzvrat zahtevati više sirovina za proizvodnju opreme za proizvodnju i skladištenje električne energije kao što su baterije, vetroturbine i solarni paneli.
U tom cilju, Evropska komisija je sredinom marta predstavila svoj predlog Zakona o kritičnim sirovinama (CRMA), u cilju unapređenja energetske i ekološke tranzicije EU.
Prema njemu, zemlje EU moraju da obezbede da se 10 odsto vađenja, 40 odsto prerade i 15 odsto reciklaže nekoliko desetina sirovina do 2030. odvija na domaćem terenu.
Povrh toga, Komisija predlaže da EU više ne bi trebalo da bude više od 65% zavisna od jedne zemlje koja nije članica EU za jednu sirovinu i pred njom je težak zadatak koji se postavlja u kojoj meri EU trenutno zavisi od uvoznih minerala, posebno iz Kine, koja čini do 90% lanca vrednosti za određene materijale.
Ti ciljevi su od tada u centru debate, pri čemu se neki poslanici u Evropskom parlamentu protive njihovom uvođenju, a neke zemlje EU poput Francuske i Nemačke preferiraju mete za pojedinačne minerale.
„Bilo bi apsurdno postaviti iste ciljeve za kobalt, čijih se 80 odsto rezervi nalazi u jednoj afričkoj zemlji, kao na primer za litijum koji se može kopati u Evropi“, objasnio je francuski ministar industrije Rolan Lescure.
Neistražena podzemlja
Francuska rudarska industrija takođe podržava ideju da se uvedu sektorski specifični ciljevi za pojedinačne sirovine, rekavši da Evropi „manjka dovoljno proizvodnih kapaciteta i vremena da ih primeni“ za određene metale navedene u CRMA, objasnio je Christophe Poinssot, zamenik generalnog direktora francuskog biroa za geološka i rudarska istraživanja.
Ali pored poteškoća u snabdevanju određenim mineralima u zemlji, Poinssot je takođe ukazao na nedostatke u podacima zbog neistraženog geološkog potencijala u Evropi.
U Francuskoj, „poznavanje podzemnih resursa je izuzetno neujednačeno i pokriva samo deo zemlje“, rekao je Poinssot na konferenciji koju je početkom jula organizovala desničarska partija Les Republicains.
„Inventar obavljen pre 40 godina dugo je bio ograničen na prvih 100 metara pod zemljom“, objasnio je on.
Resursi u podzemlju Evrope mogu se čak i izvoziti, takođe je rekao istraživač.
Norveška je, na primer, nedavno otkrila nalazište fosfata koje bi moglo da obezbedi značajan deo potreba EU. Početkom januara, Švedska je takođe objavila otkriće velikog nalazišta oksida retkih zemalja.
Pod ovim uslovima, „treba da ponovo investiramo u učenje više o našem podzemlju i ponovnom otvaranju rudnika. Da bismo to uradili, moramo ponovo pokrenuti inventar mineralnih resursa prisutnih u svih 27 zemalja članica EU“, tvrdi Poinssot.
Novi rudnici zahtevaju vreme
Međutim, potrebno je mnogo godina da se novi rudarski projekti ostvare, rekao je Poinssot, koji je ukazao na prosečnih 17 godina potrebnih da se rudnik iz istraživanja dovede u proizvodnju, na globalnom nivou.
„Moramo sada da počnemo da radimo na razvoju rudarskih projekata“, rekao je on. U suprotnom, „određeni broj putanja i scenarija koje želi EU biće ograničen našim kapacitetima za ekstrakciju“, upozorio je on.
Francuska komisija za atomsku energiju, ključni igrač u francuskim industrijskim i tehnološkim istraživanjima, takođe deli ovo zapažanje, rekavši da ciljevi EU „nisu baš verodostojni“ zbog suštinskih kašnjenja u otvaranju novih rudnika.
Od sada do 2030. godine, „većina kapaciteta za ekstrakciju koji će biti dostupni u EU zavise od projekata koji su već u razvoju“, objašnjava francusko telo u svom mišljenju o nacrtu CRMA.
Da bi se ovo rešilo, francusko istraživačko telo za energetiku predlaže da Komisija „definiše progresivno rastuće ciljeve za udeo eksploatacije u EU u različitim vremenskim horizontima“.
Ukratko, bez otvaranja rudnika sada, EU je već iza svojih ciljeva.
„Komisija je malo previše optimistična u pogledu brzine kojom ćemo moći da primenimo industrijska rešenja za postizanje ovih ciljeva“, rekao je za EURACTIV France Bertrand Boucher, predstavnik CEA pri Evropskoj komisiji.
Ubrzavanje
Uprkos ovim upozorenjima, EU ima sav interes da ubrza rudarske projekte, jer će transformacija i reciklaža delova lanca vrednosti ostati „trajno nedovoljni da zadovolje potražnju“, dodaje CEA.
Čak i ako bi se izvukli svi raspoloživi resursi, „biće potrebno više“ zbog veoma velike potražnje, objasnio je Bouchet.
Na primer, „neće biti dovoljno resursa širom sveta“ da se ispune ciljevi električne mobilnosti koje su usvojile sve zemlje na globalnom nivou, objasnio je Poinssot, dodajući da „nije pitanje resursa već vremena“.
Jean-Dominique Senard, predsednik francuskog proizvođača automobila Renault, oslikao je situaciju u terminima sudnjeg dana, rekavši da će „rat budućnosti biti rat metala“.
To znači da ciljevi CRMA moraju da budu u skladu sa onima iz Net-Zero Industry Act-a (NZIA), koji zastupa Evropsko udruženje istraživačkih i tehnoloških organizacija (EARTO), čiji je CEA član.