U svom najnovijem izveštaju, CDP je naglasio ekstremnu zavisnost Evrope od uvoznih kritičnih sirovina ključnih za ekološku i digitalnu tranziciju i geopolitički rizik koji to podrazumeva. Italijanska vlada, koja je bolno svesna situacije, ponudila je mapu puta.
Sirova (zelena) ponuda. Zemlje Evropske unije suviše zavise od stranih kritičnih sirovina (CRM). Takođe, često igraju marginalnu ulogu u lancima vrednosti tehnologija koje ih koriste. A ovaj nedostatak kontrole direktno se pretvara u izloženost geopolitičkom pritisku.
- To je glavni zaključak iz najnovijeg izveštaja analitičara italijanskog državnog zajmodavca (CDP), pod naslovom „Ekološka i digitalna tranzicija: tačka o kritičnim sirovinama“, koji ispituje važnost CRM-a za navedene tranzicije i izlaže rizike koji predstoje.
Korak nazad. Kako se u izveštaju ističe, CRM-ovi su ključne komponente za nekoliko strateških tehnologija u oblastima čiste tehnologije (kao što su obnovljiva energija i električna mobilnost), kao i odbrane i vazduhoplovstva. U okviru svojih strategija „Green Deal“ i „Digital Compass“, EU je najavila svoje ambicije da pojača razvoj srodnih industrija kako bi dekarbonizovala ekonomiju i povećala njenu samodovoljnost ili „stratešku autonomiju“.
Krhak startni blok. Međutim, kako se u izveštaju CDP-a naglašava, nedostatak kontrole od strane EU duž vitalnih lanaca snabdevanja ugrožava ovaj proces. Evropske zemlje članice uvoze preko 80% CRM-a koje su im potrebne. Njihove industrije su često manji igrači u gore navedenim strateškim oblastima, što ih čini manje nego spremnim da se suoče sa predstojećim izazovima.
- „U scenariju koji je u skladu sa klimatskom neutralnošću, Evropska komisija procenjuje da bi godišnja potražnja EU za litijumom mogla da se poveća 56 puta u odnosu na trenutne nivoe do 2050. To važi i za kobalt (15 puta) i retke zemlje (10 puta).
- „U trenutnom kontekstu krhke međunarodne ravnoteže, EU je izložena potencijalnim prekidima u snabdevanju kritičnim sirovinama zbog ograničene domaće proizvodnje i zavisnosti od snabdevanja iz zemalja koje karakteriše visok geopolitički rizik.
Sledeći koraci… Predstojeći Zakon o kritičnim sirovinama, koji bi trebalo da bude predstavljen u martu, trebalo bi da razjasni pristup Brisela ovim pitanjima sa fokusom na diversifikaciju ponude i promociju praksi cirkularne ekonomije.
- Ovo poslednje zaista može pomoći da se ublaži neusklađenost između ponude i potražnje. „Do 2040. godine, recikliranjem istrošenih baterija, EU bi mogla da zadovolji više od polovine potražnje za litijumom (52%) i kobaltom (58%) izazvane elektromobilnošću.
- Takođe, ključno je fokusirati se na urbano rudarstvo tj. reciklažu odbačenih tehnoloških proizvoda, rastuću praksu i obnavljanje rudarskog otpada, kojih Italija ima u izobilju i koji je i sam izvor sekundarnih sirovina.
… i šta se može učiniti. Prema CDP-u, da bi se zaštitile evropske blizanačke tranzicije, od ključnog značaja biće ulaganje u tehnologije, kapacitete i veštine za upravljanje životnim ciklusom kritičnih sirovina unutar granica EU i povećanje otpornosti industrijskih ekosistema.
- To uključuje ponovno pokretanje održivih rudarskih aktivnosti na teritoriji EU, kao i strateška partnerstva koja konsoliduju trgovinske odnose sa trećim zemljama bogatim kritičnim sirovinama, navodi se u izveštaju.
Italijanska linija. Decode39 je nedavno intervjuisao Đakoma Vinju, kodirektora međuresorne radne grupe italijanske vlade za CRM, kako bi stekao osećaj kuda Rim želi da ide. Osim što je podelio brige označene u izveštaju CDP-a i podržavao jačanje praksi cirkularne ekonomije, on je takođe izneo nekoliko ključnih tačaka.
- Što se tiče rudarstva, zvaničnik je ukazao na potrebu da se nastavi sa rudarskim i rafinerskim praksama unutar EU uz poštovanje strogih ekoloških kriterijuma, kako se ne bi nastavila ekološka tranzicija, a da bi druge zemlje koje nisu ispunjavale uslove da se bave „prljavim“ poslom.
- Što se tiče tržišta, rekao je gospodin Vigna, EU će verovatno „morati da se odluči da finansira poslovanje sa gubitkom kako bi imala alternativu azijskoj hegemoniji“ i uvela otpornost u lanac snabdevanja.
- Što se tiče diverzifikacije, on je naglasio da bi Evropa trebalo da se kreće kao jedno u zatvaranju ugovora o snabdevanju sa nehegemonističkim zemljama (uključujući i kroz zajednički investicioni fond) i da ojača svoje učešće u rastućem klasteru zapadnih zemalja „koje nemaju brz pristup CRM-ovima, ali imaju nameru da ojačaju proizvodne lance“, kao što je Partnerstvo za mineralnu bezbednost predvođeno SAD.
Uzgred, kao što je predložila američka ministarka finansija Dženet Jelen, posredništvo u trgovinskom sporazumu (koji će verovatno uključiti CRM) takođe bi bio način da se reše nesuglasice u vezi sa subvencijama.
