Evropska komisija je juče predstavila novu regulativu, koja postavlja ciljeve za proizvodnju, rafinaciju i reciklažu ključnih sirovina potrebnih za zelenu i digitalnu tranziciju.
Uredba o kritičnim sirovinama označava još jedan korak u nameri EU da obnovi svoju agendu za reindustrijalizaciju i konkurentnost, nakon godine koju su obeležili visoki troškovi energije, prekidi u lancu snabdevanja i implementacija velikog Zakona o smanjenju inflacije (IRA) od strane Sjedinjenih Država investicionog plana.
Komesari Valdis Dombrovskis i Thierry Breton, koji zajedno vode dosije, imaju na umu jedan ključni cilj: smanjenje oslanjanja Evrope na uvoz, često od kvazimonopolističkih dobavljača iz trećih zemalja, rekli su na konferenciji za novinare u Briselu. Obezbeđivanje lanaca snabdevanja kritičnim i strateškim sirovinama je takođe ključni element svake efektivne zelene tranzicije.
Očekuje se da će potražnja za retkim zemnim metalima za vetroturbine porasti 4,5 puta do 2030. godine. Litijum, ključni element baterija u električnim vozilima i uređajima, povećaće potražnju 11 puta do 2030. i 57 puta do 2050. godine, prema procenama Komisije ipak samo mali deo dolazi iz rudnika EU.
Najveća procenjena nalazišta litijuma u Evropi su, respektivno, u Nemačkoj, Češkoj i Srbiji, dok ostale zemlje znatno zaostaju. Međutim, ležišta u Nemačkoj, u dolini Rajne na jugozapadu zemlje, nalaze se na velikim dubinama i zahtevaju nove tehnologije vađenja koje, između ostalog, mogu izazvati zemljotrese, a čija ekološka i ekonomska održivost još uvek nije dovoljno istražena.
Srbija je 2021. godine započela pregovore o poglavlju 15, koje se tiče energetike, a koje, kako piše Ministarstvo za evropske integracije, podrazumeva „primenu relevantnih pravnih tekovina Evropske unije u oblasti energetike, zaštite životne sredine, korišćenja obnovljivih izvora energije i zaštita konkurencije” u Republici Srbiji.
Ostaje da se vidi da li će ova nova evropska uredba ponovo pokrenuti pitanje litijumskog projekta Jadar.
