Pre samo godinu dana većina evropskih političara bila je u panici gledajući kako veleprodajne cene gasa doslovno obaraju istorijske rekorde.
Brojke su govorile više od reči: avgust 2022. počeo je sa TTF-om (Title Transfer Facility), vodećim evropskim čvorištem, koje je trgovalo gasom po ceni od 145 evra po megavat-satu (MWh), što je bilo na alarmantnom nivou. Dve nedelje kasnije, TTF je po prvi put ikada probio barijeru od 200 evra po MWh. Do 26. avgusta, svima se “zavrtelo u glavi”: cena gasa dostigla je 300 evra po MWh.
Najednom, građani Evrope, naviknuti na decenije prosperiteta, morali su da racionalizuju i navikavaju se na povremene nestanke radi uštede.
“Cene gasa oborile su novi rekord. Koliko visoko mogu da idu?”, bio je čak jedan i od naslova na Euronews.com.
Naslov je opisao atmosferu neizvesnosti i anksioznosti, koja je bila simbol najgoreg perioda krize, ali i, do tada, neobičnu pojavu koju je pokrenula pandemija kovida 19 i odluka Vladimira Putina da pokrene invaziju na Ukrajine.
Tada niko nije mogao uverljivo da odgovori na pitanje koliko će još ići cena gasa. Ali danas, godinu dana kasnije, možemo: nakon dostizanja gornje granice od 300 evra po MWh, evropske cene gasa su počele stabilno da opadaju i to na dvocifren broj.
Prošlog petka, TTF je zatvorio trgovanje na skoro 35 evra po MWh što je niže za 88 odsto u odnosu na rekord iz avgusta 2022. Stoga je atmosfera sve više počela da liči na tradicionalne obrasce, pre pandemije, kada su cene, u izobilju gasa koji je dolazio iz Rusije i jeftinih isporuka, pouzdano kretale između 15 i 25 evra po megavat-satu.
Upravo ovaj drastični preokret biće zapamćen kao jedan od najvećih evropskih podviga otkako je Kremlj naredio svojim trupama da napadnu ukrajinsku teritoriju i nepovratno transformisao davno uspostavljenu strukturu globalnih energetskih tržišta.
Ciljevi više nego ispunjeni
Iako su kreatori politike u Briselu požurili da sebi čestitaju na geoekonomskoj pobedi, ključ uspeha leži u zamršenoj kombinaciji faktora, uključujući blažu zimu od uobičajene koja je smanjila potražnju za grejanjem.
Glavni među tim faktorima jeste i izuzetan napor koji su evropska domaćinstva, a posebno evropska industrija, preduzeli da smanje upotrebu gasa u očajničkom pokušaju da umanje i svoje naglo rasutće račune. Toplotne pumpe, krovna solarna energija, toplotna izolacija i rolke postali su najpopularniji proizvodi doslovno preko noći.
Iako je EU uvela drastične mere za uštedu energije, potrošači su prkosili očekivanjima i smanjili svoju potrošnju znantno iznad željenog cilja: potrošnja gasa u bloku pala je za 19,3 odsto između avgusta i januara, lako premašivši cilj od 15 odsto koji su zemlje članice postavile prošle godine – na dobrovoljnoj bazi. Politika štednje se pokazala toliko efikasnom da je potom produžena do marta 2024. godine.
Za Međunarodnu agenciju za energiju, promene u ponašanju potrošača bile su toliko iznenađujuće da bi mogle najaviti novu eru u načinu na koji se energija troši.
“Neki od ovih faktora se mogu smatrati cikličnim ili privremenim – kao što je cena goriva ili vremenski uticaji”, navodi agencija u izveštaju objavljenom ranije ove godine.
“Drugi, kao što su dodaci obnovljenih kapaciteta, poboljšanja efikasnosti i prodaja toplotnih pumpi su strukturalni – postavljaju osnovu za trajno smanjenje potražnje za gasom. Postoje i manje poželjne strukturne promene, kao što su trajno zatvaranje fabrika ili preduzeća”, dodaje se u izveštaju.
Evropa se ne plaši predstojeće zime
Upravo zato je prošlogodišnje iskustvo doprinelo tome da se EU više ne plaži zime 2023/24.
Rezervoari tečnog prirodnog gasa (LNG), višestruki ugovori sa neruskim dobavljačima, nova šema zajedničkih kupovina i kontinuirana ušteda energije održavaju zalihe gasa po pristupačnim cenama – ili bar onoliko pristupačnim koliko mogu biti u ratnim uslovima. Podzemna skladišta gasa trenutno su popunjena sa više od 92 odsto kapaciteta, što je obećavajuće s obzirom na to da je kolektivna obaveza bloka da do 1. novembra dostigne 90 odsto.
Ali volatilnost nije zauvek nestala – jednostavno je postala lakša za upravljanje, kaže Simone Taljapjetra, viši saradnik u Brugelu, ekonomskom trustu mozgova.
“Čak iako su cene sada mnogo niže nego prošle godine, one ostaju nestalne. I šta god da se desi na strani ponude ili potražnje, može uticati i dovesti do prilično snažne fluktuacije cena na dnevnoj ili nedeljnoj bazi. Ovo je deo nove normale evropskog tržišta gasa”, kaže Taljapjetra u razgovoru za Euronews.
“Volatinost je uvek reda pet, 10 ili 20 odsto fluktuacije. Nije ništa tako dramatično kao što smo viđali prošle godine”.
Dok okrećemo stranicu i ostavljamo “gasnu histeriju” iza sebe, dodaje ekspert, vlade bi trebalo postepeno da ukidaju ogromne subvencije koje su davale tokom krize i umesto toga da se fokusiraju na ciljanu podršku najugroženijim sektorima stanovništva. Ovu preporuku je iznela i Evropska komisija, koja brine da bi stalne “injekcije” državnog novca mogle narušiti tržište i umanjiti motivaciju za uštedu energije.
“Naravno, svi moraju da preduzmu neku akciju. Nismo usred krize, ali je i dalje važno da oprezno koristimo gas u zimi koja dolazi”, zaključuje Taljapjetra, prenosi Euronews.
