Kriza u snabdevanju gasom na kontinentu mogla bi dovesti do toga da se snabdevači energijom ponovo prebace na ugalj kako bi zadovoljili potražnju.
Evropski snabdevači pripremaju se za prelazak na alternativne izvore energije kako bi zadovoljili potražnju, uključujući i ugalj, sa visokim emisijama ugljen-dioksida, kako se nastavljaju problemi u snabdevanju gasom, ocenjuju analitičari.
Ako snabdevači energijom budu primorani da se takmiče za ograničenu količinu gasa, cene će nastaviti da rastu, sa troškovima koji će „neizbežno“ biti preneti na potrošače.
Ukoliko ne budemo imali blagu zimu ili pad potražnje, energetske kompanije u EU će morati da potraže alternativne izvore energije kako bi zadovoljile potražnju, rekai je Slava Kiryushin, globalni direktor za energetiku u DWF-u, međunarodnom pravnom i poslovnom konstulatu.
Iako većina može da čita „alternativne izvore energije“ kao „obnovljive izvore“, energetsko tržište može imati alternativnu definiciju – a to je ugalj.
Iako povećanje proizvodnje na bazi uglja mnogima neće biti dobrodošlo, s obzirom da Evropa nastoji da smanji emisiju ugljenika kako bi ispunila klimatske ciljeve, to je daleko ekonomičniji izvor, objašnjava Kiryushin.
„Ostaje da se vidi kako će evropska kompanije da uravnoteže rast emisije ugljenika i raspoloženje potrošača u odnosu na nedostupnost ili nepristupačnost energije iz izvora sa manje ugljenika.“
Evropski ugalj za isporuku sledeće godine u petak je porastao na najviši nivo od 2008. godine, zbog velike potražnje elektrana i niskog nivoa zaliha.
Ugalj za Amsterdam, Roterdam i Antverpen poskupeo je za 2,6%, na 137 dolara po toni, kako rastući troškovi prirodnog gasa nastavljaju da guraju evropske kompanije ka proizvodnji na ugalj.
Ugalj neće u potpunosti rešiti energetske nedaće Evrope
Međutim, ugalj ne rešava u potpunosti energetsku krizu na kontinentu jer izvoz robe iz Australije, Južne Afrike i Kolumbije i dalje ostaje otežan zbog pandemije i izazova u lancu snabdevanja, što dodatno komplikuje efekat malog obima snabdevanja iz Rusije.
„Zalihe širom Evrope su niske, a kao i na tržištu gasa, ponuda uglja iz Rusije je u poslednje vreme pala“, navodi trgovinska grupa Energy Danmark.
Evropska komisija razvija skup mera koje bi trebale pomoći ekonomskom bloku da se izbori sa skokom cena energije.
Međutim, nekoliko zemalja već primjenjuje nacionalne mere za zaštitu potrošača zbog naglog povećanja računa, a Španija, Italija, Grčka i Francuska uvode mere poput subvencija i ograničenja cena, u pokušaju da potrošače zaštite od rastućih troškova.
Izvršni direktor kompanije Iberdrola Ignacio Galan rekao je u petak da će se situacija normalizovati za pet do šest meseci, međutim, referentne cene gasa su ove godine više nego utrostručene.
Kako se energetska kriza u Evropi odugovlači, marže za narednu godinu takođe počinju da favorizuju energiju iz uglja, podstičući kompanije da obnavljaju zalihe.
Pošto proizvodnja energije iz obnovljivih izvora nije u stanju da „zadovolji pik potražnju koju bi hladna zima mogla stvoriti“, Kiryshin ocenjuje da bi bilo „skoro nemoguće“ stvoriti dovoljnu dodatnu proizvodnju u tako ograničenom vremenu.
„Naredna tri do četiri meseca mogu dovesti do neočekivanih posledica za sve industrije, a poseban udar će imati one koje su energetski intenzivne“, dodao je.
Izvor: thenationalnews.com
