Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...

Šetnja u znak sećanja na Černobilj

Supported byClarion Energy opengraph
Supported by ElevatePR Serbia
Supported by SEE Energy News
Supported by Clarion Energy
Supported by Virty Energy
Supported byspot_img

Nevladina organizacija Zelena omladina Srbije organizovala je juče, povodom 25 godina od nuklearne katastrofe u atomskoj elektrani Černobilj, memorijalnu šetnju u Beogradu, kako bi građanima skrenula paznju da su nuklearna postrojenja štetna po zdravlje ljudi i opstanak ekosistema.

Mladi aktivistiti prošetali su Knez Mihajlovom ulicom do Kalemegdana noseći plakate sa slikama Černobilja i grada Pripjata u Ukrajni, koji se nalazi blizu elektrane, kao i fotografije Japana nakon havarije u nuklearki Fokušima.

Šetnja je organizovana sa ciljem da aktivisti popričaju sa građanima i saznaju koji tabui o nuklearnoj energiji ih zanimaju, rekla je Tanjugu članica sekretarijata Zelene omladine Vesna Jusup.

Ona je naglasila da informisanost građana o nuklearnim problemima treba da bude na višem nivou, kao i motivacija da učestvuju u ekološkim projektima i antinuklearnim pokretima i protestima u Srbiji.

Procenjuje se da je od posledica, do sada najteže mirnodopske nuklearne katastrofe, koja se dogodila pre četvrt veka u Černobilju, umrlo oko 18.000 ljudi.

Sa direktno ozračene teritorije, nakon eksplozije reaktora, evakuisano je oko 100.000 ljudi, a radioaktivni oblak je posle eksplozije prekrio znatan deo Evrope, s nesagledivim posledicama.

Radioaktivnoj prašini su, pored teritorije bivšeg SSSR-a, bili izloženi Poljska, Bugarska, Nemačka, Švedska, Švajcarska, Belgija, Holandija, Velika Britanija, a posledice tog nuklearnog akcidenta osetile su se i u Finskoj, bivšoj Jugoslaviji, Rumuniji, Austriji, kao i istočnom delu teritorije SAD.

Izvor tanjug.rs

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Slovenija: Udruženje za vetroenergiju poziva na uravnotežene konsultacije o politici

Slovenačko udruženje za vetroenergiju (GIZ) izrazilo je zabrinutost zbog činjenice da se nedavne političke debate o vetroenergiji oblikuju na osnovu događaja koji smatraju neuravnoteženim. Udruženje navodi da se zaključci sa konsultacija u Nacionalnom savetu u junu—na kojima su uglavnom...

Srbija: SAD produžile rok za sankcije NIS-u do kraja septembra

Ministarstvo finansija SAD ponovo je odložilo primenu sankcija protiv srpske naftne kompanije NIS, što predstavlja šesto produženje roka. Prema informacijama srpske vlade, novi mogući datum za primenu sankcija je 26. septembar. Zvaničnici su naglasili da, uprkos tekućim geopolitičkim izazovima, NIS...

Rumunija: Kraj ograničenja cena i povećanje PDV-a izazivaju nagli rast računa za električnu energiju

Računi za električnu energiju u Rumuniji za jul i deo avgusta 2025. godine znatno su viši nego u prethodnim mesecima, zbog više faktora. Talas vrućine povećao je potrošnju jer su klima-uređaji i drugi rashladni uređaji korišćeni u velikoj meri....
Supported byspot_img
error: Content is protected !!