Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaEPS nastavlja ulaganja...

EPS nastavlja ulaganja u zemlji i regionu

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Kada se govori o rezultatima poslovanja kompanija u kriznim vremenima, pa i kriznim situacijama bez presedana kao što je pandemija korona virusa, na prvom mestu se gleda koji su to proizvodi koji one mogu da ponude na tržištu preoblikovanom aktuelnim uslovima.

U tom pogledu, javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) svakako ne mora da brine. No, tokom gotovo puna tri meseca prošle godine došlo je do delimičnog ili potpunog zastoja velikog broja privrednih subjekata u zemlji.

Da li je i u kojoj meri ova činjenica – uz ponovo oživljenu priču o niskim cenama struje u odnosu na ostale evropske zemlje – uticala na rezultate preduzeća koje je u stoprocentnom vlasništvu države, i koje sa oko 24.500 zaposlenih predstavlja najvećeg poslodavca u Srbiji?

Na listi 99 najuspešnijih velikih preduzeća u Srbiji portala Biznis.rs JP EPS Beograd zauzelo je prvo mesto. EPS je vodeći u zemlji po pitanju ostvarenih godišnjih prihoda, po realizovanoj čistoj dobiti i po broju zaposlenih.

„Visoka profitabilnost je postignuta zahvaljujući boljim rezultatima u svim segmentima poslovanja, a najviše usled značajnog iznosa dobiti iz poslovnih odnosa. EPS je u prošloj godini samo u budžet Srbije uplatio više od 80 milijardi dinara. Time je doprineo stabilnosti zemlјe u jednoj od najtežih godina, u kojoj je pandemija virusa Covid-19 blokirala celu planetu i promenila način života građana“, napominju iz JP EPS za Biznis.rs.

Iako je u jednom trenutku privreda maltene stala, potrošnja električne energije na komercijalnom tržištu ponovo raste, otvaraju se novi pogoni, fabrike. Iz EPS kažu da je u poslednje četiri godine na komercijalnom tržištu potrošnja povećana za čak 13 odsto.

Iz prikazanih rezultata vidi se i relativno visok nivo dugoročnih zaduženja kompanije. No, tu treba imati u vidu njenu veličinu, infrastrukturnu prirodu njenih ulaganja, kao i podatak da dugovi zapravo padaju treću godinu zaredom (sa 965,1 miliona evra na 915,2 miliona evra), dok je dobit u istom periodu višestruko porasla (sa 13,4 miliona evra u 2018. godini na 109,5 miliona evra u 2020. godini).

„Pandemija korona virusa uticala je na ceo svet i mnogi projekti su stali ili usporili. Ipak, EPS je uz sve poteškoće nastavio sa investicijama, uz poštovanje svih epidemioloških mera. Projekat odsumporavanja u TENT A sada je u finišu izgradnje, a završeno je odsumporavanje u Kostolcu B i to postrojenje sada radi. Pokrenuta je izgradnja sistema za odsumporavanje i u TENT B i plan je da samo u izgradnju sistema za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektranama investicije dostignu oko 610 miliona evra. Do 2027. godine termoelektrane na ugalј EPS-a biće potpuno usaglašene sa Direktivom o industrijskim emisijama. EPS ne odustaje od ulaganja u zaštitu životne sredine. Do kraja 2020. uloženo je oko 540 miliona evra i do 2032. planirane su investicije od oko 700 miliona evra“, poručuju iz državnog preduzeća.

Pored navedenog, Elektroprivreda Srbije je nastavila i ključne projekte kao što je gradnja bloka B3 u termoelektrani Kostolac B, dok kreće i poslednja faza modernizacije naše najveće hidroelektrane Đerdap 1. U pripremi je i obnova HE Đerdap 2, a razmatra se i gradnja nove reverzibilne HE Bistrica.

EPS radi i na projektu izgradnje vetroparka na zatvorenim kopovima i odlagalištima u Kostolcu, snage 66 megavata. Koristiće se zemljište na starim odlagalištima, obodima kopova i na deponijama pepela i za podizanje solarnih elektrana. U pripremi su solarne elektrane Petka i Srednje kostolačko ostrvo u Kostolcu. Plan je i da do 2030. godine EPS ima nove solarne kapacitete snage 240 megavata i nove vetro kapacitete snage 100 megavata.

EPS gradi i van granica Srbije. Sa Elektroprivredom Republike Srpske radi se na projektu Gornja Drina, koji čine HE Buk Bijela, Foča i Paunci, snage 181 megavat i vrednosti oko 250 miliona evra. Sa Elektroprivredom Crne Gore analizira se zajednička gradnja hidroelektrane Komarnica.

Kada je reč o temi koja poslednjih dana veoma interesuje građane Srbije zbog evropske krize sa gasom i rasta cena svih energenata, iz EPS poručuju da su uz sve globalne izazove uspeli da izađu u susret privredi, te da su potvrdili da je kompanija ostala pouzdan proizvođač i snabdevač električne energije.

Izvor: biznis.rs

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Region JIE: Rumunija razmatra da gradi novu HE na Dunavu zajedno sa Srbijom

Izgradnju hidroelektrane (HE) Đerdap 3 Vlada Srbije proglasila je projektom od posebnog značaja, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije (MRE). Kako MRE navodi u objavi 20. maja, taj strateški objekat na reci Dunav radi se u koordinaciji sa Rumunijom...

Srbija: EPS uzima zajam od 100 miliona evra za dekarbonizaciju

Na poslovnom forumu u Trstu pod nazivom „Zelena tranzicija: nove mogućnosti za bilateralnu saradnju“ najavljeno je potpisivanje pet sporazuma između italijanske i srpske strane. Prema saznanjima italijanskih medija, jedna od glavnih razvojnih banaka u zemlji CDP odobriće Elektroprivredi Srbije...

Srbija: Rudno bogatstvo Srbije vredi 200 milijardi dolara – da li je to razvojna šansa ili loša sreća

Srbija je u svetu poznata kao jedna od prvih država koja je imala zakon o rudnicima. Donet je u vreme despota Stefana Lazarevića 1412, a krajem njegove vladavine bili smo jedan od najvećih proizvođača srebra u Evropi. Rudarstvo u...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!