Energetska zajednica razmatra usvajanje Direktive o zalihama nafte u vanrednim situacijama, kaže direktor Sekretarijata EZ Slavčo Nejkov.
Nejkov je najavio da se u 2012. očekuje usvajanje Direktive 2009/119/EC , koja predviđa da sve zemlje članice Ugovora o Energetskoj zajednici moraju obezbediti zalihe nafte za 61 dan prosečne potrošnje, ili za 90 dana prosečnog uvoza (u zavisnosti šta je veće), a moraju imati i zalihe za najmanje 30 dana, ili trećinu obaveznih zaliha u naftnim derivatima.
Ta direktiva će omogućiti državnim organima da brzo, efikasno i javno puste zalihe na tržište u slučaju velikih problema u snabdevanju naftom, rekao je Nejkov i dodao da primena tog dokumenta podrazumeva znatne investicije, a očekuje se i da snažno utiče na regionalno povezivanje.
Specijalna studija u vezi sa naftnim zalihama je pokazala da su Srbija, Hrvatska, Albanija, Makedonija i Turska najspremnije za primenu te direktive i kod njih će primena trajati pet do sedam godina.
Bosna i Hercegovina, Moldavija, Crna Gora i Gruzija trenutno nemaju zalihe nafte za vanredne situacije i optimalno je da će direktivu moći da primene do 2020, ukazao je Nejkov.
Sekretarijat bi voleo da vidi regionalni pristup u stvaranju zaliha pošto je gradnja skladišta za njih u trajanju od 90 dana skup i dugotrajan posao, pa bi zajednički napor mogao biti bolja opcija, rekao je direktor Nejkov u intervjuu za Bilten Nacionalnog naftnog komiteta Srbije.
Ta direktiva bi, kako je rekao Nejkov, uvela grupu pravila radi obezbeđivanja visokog nivoa sigurnosti snabdevanja naftom, a pažnja će biti posvećena i držanju minimalnih zaliha tog energenta i naftnih derivata i „uvođenje mehanizama za ozbiljne nestašice.“
Sve opcije će biti razmatrane, mada se ne očekuje da će svaka članica graditi svoje skladište, kazao je Nejkov. Direktor Sekretarijata je ocenio da je energetska sigurnost zemalja članica EZ, mnogo potrebnija i relističnija od energetske nezavisnosti.
