Srbija bi trebalo da uloži devet milijardi evra u razvoj elektroenergetskog sektora do 2030. godine, kao ključnu kariku razvoja energetskog sistema države. Kako se navodi u Nacrtu strategije razvoja energetike Srbije do 2025. godine s projekcijama do 2030. objavljenom na sajtu Ministarstva energetike (www.merz.gov.rs), za veći deo projekata predviđena su zajednička ulaganja sa stranim partnerima. Prioriteti su izgradnja termoelektrana na ugalj snage 700 megavata do 2025. godine, od kojih 350 megavata do 2020, izgradnja Reverzibilne hidroelektrane “Bistrica” na Limu, izgradnja termoelektrana-toplana na gas snage 450 megavata do 2020. godine i izgradnja prenosne i distributivne infrastrukture.Nacrt strategije ocenjuje da izgradnju nuklearnih elektrana kao mogućnost ne treba potpuno isključiti, s obzirom na ekološka ograničenja za proizvodnju struje i buduće potrebe.
Najveći deo ulaganja, ukupno 5,3 milijarde evra, predviđen je do 2020. godine.
Ta ulaganja uključuju 200 miliona evra ulaganja u modernizaciju hidroelektrana, investicije od 1,1 milijarde evra u nove teremoelektrane, 360 miliona evra za reverzibilne hidroelektrane, 2,3 milijarde evra za obnovljive izvore energije, 200 miliona evra za prenosni sistem i 500 miliona evra ulaganja u distributivni sistem.
Time su obuhvaćene investicije i od 634 miliona evra u modernizaciju i ekološko unapređenje termoenegetskih blokova snage preko 300 megavata, da bi se do kraja 2017. godine ispunile obaveze Direktive o velikim ložištima koja zahteva smanjenje emisija sumpornih i azotnih gasova.
Modernizacija je predviđena u blokovima od A3 do A6, B1 i B2 u Termoelektranama “Nikola Tesla” (TENT), kao i u oba bloka Teremoelekrane “Kostolac B”. Ukupna instalisana snaga tih blokova je 3.160 megavata, a prosečna godišnja proizvodnja 19.000 gigavat sati.
Predviđeno je i da se sukcesivno ugasi sedam termoblokova (TENT A1 i A2, “Kostolac” A1 i A2, TE “Morava”, TE “Kolubara” i Panonske elektrane) između 2018. i 2024. godine. Reč je o blokovima prosečne starosti 45 godina i energetske efikasnosti ispod 30%.
Prosečna godišnja proizvodnja blokova predviđenih za povlačenje je oko 6.000 givavat sati tako da je za obezbeđenje sigurnog snabdevanja potrošača neophodno u sistem uvesti nove proizvodne jedinice.
Potencijalni projekti izgradnje novih proizvodnih kapaciteta, prema Nacrtu strategije, jesu TENT B3 snage 750 megavata, vredan 1,6 milijardi evra, TE “Kolubara B” snage dva puta po 375 megavata, vredna 1,5 milijardi evra, TE “Kostolac B3” od 350 megavata u koju treba uložiti 450 miliona evra, termoelektrane “Novi Kovin” sa dva boloka snage po 350 megavata i “Štavalj” snage 300 megavata, toplane-termoelektrane na gas u Novom Sadu, Beogradu, Pančevu, Nišu snage 1.200 megavata.
Kao potencijalni projekti navedeni su i hidroelektrane na Velikoj Moravi, Ibru, srednje toku Drine, reverzibilne hidroelekrane “Bistrica” na Limu i prva faza “Djerdapa 3” na Dunavu sa dve turbine snage po 300 megavata, kao i mini hidroelektrana snage 387 megavata.
Ističe se da je za potrebe razvoja korišćenja obnovljivih izvora energije neophodno da jedna reverzibilna hidroelektrana budena mreži oko 2020. godine.
Prema Nacrtu strategije, u period od 2020. do 2025. godine previđeno je dodatnih 1,84 milijarde evra investicija u elektroenergetiku, a između 2025. i 2030. godine još 1,9 milijardi evra investicija.
Kako se navodi, očekuje se da će potrošnja struje od 2010. do 2020. godine biti 5,7%. Potrošnja struje će do 2025. godine porasti za 10,5%, odnosno 16,6% do 2030. godine.
Navodi se i da je posečna starost celokupnog instalisanog kapaciteta u elektranama Elektroprivrede Srbije (EPS) veća od 25 godina, kao da bi učešće obnovljivih izvora energije do 2020. godine trebalo da iznosi 27%.
Javna rasprava o Nacrtu strategije razvoja energetike Srbije počela je 16. avgusta objavljivanjem tog dokumenta i trajaće do 11. oktobra.
Šansa za nuklearke
Nacrt strategije razvoja energetike Srbije do 2025. godine ocenjuje da izgradnju nuklearnih elektrana kao mogućnost ne treba potpuno isključiti, s obzirom na ekološka ograničenja za proizvodnju struje i buduće potrebe.
Procena je da bi od 10 do 15 godina od trenutka ukidanja zabrane izgradnje nuklearnih elektrana bio minimalan neophodni period za prevazilaženje problema i nedostataka, do početka eventualnog rada takvog postrojenja u Srbiji, navodi se u Nacrtu strategije.
U dokumentu objavljenom na sajtu Ministarstva energetike (www.merz.gov.rs), podseća se da je u Srbiji još na snazi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana i da ne postoji regulatorni i administrativni okvir koji bi regulisao izgradnju i rad tih objekata.
Kao problem za izgradnju nuklearnih elektrana navodi se da u Srbiji ne postoji ni naučni, ni stručni kadar koji bi pratio izgradnju i rad tih postrojenja, a prekinuto je i školovanje kadrova za potrebe nuklearne energetike.
Slična situacija je u administrativno-regulatornom i naučno- stručnom smislu i s tretmanom visoko radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva, navodi se u Nacrtu strategije razvoja energetike. Kako se dodaje, treba imati u vidu i da se radi o energiji na bazi uvoznih goriva.
Izvor EurActiv
