Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRudarstvoEkonomija fosilnih goriva...

Ekonomija fosilnih goriva zahteva 535 puta više rudarstva nego ekonomija čiste energije

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

 

Dekarbonizacija svetske ekonomije zahtevaće ogromnu količinu minerala poput bakra, litijuma, nikla i kobalta. Sve od električnih vozila do solarnih panela do dalekovoda će zahtevati ove sirovine.

U nekim slučajevima, iskopavanje ovih minerala ima katastrofalne posledice po radnike, autohtone zajednice i životnu sredinu. Ovo je navelo neke skeptike o čistoj energiji da tvrde da će dekarbonizacija biti loša i za ljude i za životnu sredinu.

Ali prelazak na čistu energiju značiće da više ne moramo da kopamo i izvlačimo ogromne količine fosilnih goriva svake godine. Tranzicija čiste energije će nam pomoći da izbegnemo najgore posledice klimatskih promena, svake godine će spasiti milione života izgubljenih zbog zagađenja vazduha i što je važno, smanjiće ukupnu količinu rudarstva štetnog po životnu sredinu i društvo svake godine.

U 2020. godini, sedam miliona tona minerala je iskopano na globalnom nivou za energiju sa niskim sadržajem ugljenika, prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA). (Oni se često nazivaju „prelaznim mineralima“.) Da bismo ograničili zagrevanje na 2 stepena Celzijusa, moraćemo da povećamo tu proizvodnju na oko 28 miliona tona godišnje.

To je mnogo prelaznih minerala. Ali kako se to može porediti sa rudarenjem i eksploatacijom današnje ekonomije fosilnih goriva?

Svake godine se iskopa i izvuče oko 15 milijardi tona fosilnih goriva. To je oko 535 puta više rudarstva nego što bi ekonomija čiste energije zahtevala 2040 godine.

Deo razloga za ovu ogromnu razliku u zahtevima rudarstva je činjenica da je infrastruktura za fosilna goriva mnogo manje energetski efikasna od tehnologije čiste energije. Automobili na gas su tri puta manje efikasni od električnih vozila. Gasne peći su tri do četiri puta manje efikasne od toplotnih pumpi. Ugalj, nafta i gas moraju da se transportuju na velike udaljenosti od rudnika ili bunara do izvora sagorevanja.

Ekonomija čiste energije jednostavno zahteva mnogo manje energije nego ekonomija fosilnih goriva.

Ali postoji još jedan važan razlog za ovu razliku. Infrastruktura fosilnih goriva zahteva stalan unos goriva. Izgradnja elektrane na ugalj ili gas, kao što je izgradnja projekta vetra ili sunca, zahteva mnogo materijala i energije unapred. Ali za elektranu na fosilna goriva izgradnja je tek početak. Da biste proizveli struju, morate sagorevati ugalj ili gas svaki dan decenijama. Za poređenje, projekti vetra i solarne energije ne zahtevaju nikakav stalni unos goriva.

Ipak, uticaj rudarskih minerala na životnu sredinu i ljudski uticaj na energetsku tranziciju ne mogu se zanemariti. Kreatori politike treba da koriste svaki raspoloživi alat kako bi minimizirali ukupnu količinu čistih energetskih minerala potrebnih u budućnosti i osigurali da se ti minerali iskopavaju na društveno i ekološki prihvatljiv način.

Nemojte pogrešiti: prelazak sa fosilnih goriva je jedan od najefikasnijih načina za zaštitu životne sredine i najmarginalizovanijih zajednica na svetu.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Grčka: Obnovljiva energija premašila fosilna goriva u 2024. godini dok proizvodnja raste

Grčka je zabeležila značajan porast proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u 2024. godini, pri čemu je zelena energija činila više od polovine ukupne potrošnje električne energije u zemlji tokom prvih deset meseci godine, prema procenama think-tanka The Green Tank,...

Zelena agenda EU i kontroverze oko rudarenja litijuma u Srbiji

Evropska unija (EU) promoviše zelenu agendu koja se fokusira na električna vozila (EV) kao ključni element za ostvarivanje svojih klimatskih ciljeva. Međutim, ekološki trošak ove tranzicije izaziva zabrinutost, naročito kada je u pitanju nabavka litijuma, ključne komponente za baterije....

Ekološki protesti u Srbiji ugrožavaju razvoj najvećeg litijumskog ležišta u Evropi

Ekološki protesti u Srbiji stavljaju u opasnost razvoj najvećeg litijumskog ležišta u Evropi, koje bi moglo da snabdeva do 17% godišnje potrošnje EU za ovaj mineral, koji je ključan za industriju električnih vozila. Jakob Štausholm, izvršni direktor rudarske kompanije Rio...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!