Evropska komisija ne promoviše projekat “Istočni prsten”, koji je predložen pa povučen, saopštila je danas Delegacija EU u Srbiji.
Kako je delegacija navela, EK je posvećena diverzifikaciji snabdevanja Srbije gasom, posebno preko gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske.
EK promoviše Plan gasnog povezivanja Centralne i Jugoistočne Evrope (CESEC) u kome Srbija aktivno učestvuje, navodi se u saopštenju i dodaje da je u inicijativi CESEC predložen projekat “Istočni prsten”, koji je, međutim, povučen i samim tim ni Komisija ne učestvuje u njegovoj promociji.
U saopštenju se ističe da konekcija između Srbije i Bugarske predstavlja projekat od zajedničkog interesa za energetsku zajednicu.
EK je, kako se navodi, obratila pažnju na saopštenje Gasproma, OMV-a, Šela i EON-a, koji razmatraju izgradnju dva dodatna produžetka gasovoda Severni tok, koji bi povećali kapacitet gasovoda za 55 milijardi kubnih metara godišnje.
Osim toga, Gasprom je u januaru 2015. najavio izgradnju Turskog toka, čime bi se kapacitet gasovoda koji snabdeva Tursku, a preko Turske i Evropu, povećao za 47 milijardi kubnih metara.
Energetska bezbednost je i dalje prioritet Energetske zajednice, a kako je navedeno u okvirnoj strategiji Energetske zajednice, energetska diverzifikacija je od presudnog značaja za postizanje sigurnog i fleksibilnog dotoka gasa preduzećima i građanima EU.
“EU je naročito posvećena diverzifikaciji zemalja koje dobavljaju gas i ugovornih strana, te diversifikaciji gasnih puteva. Da bi postigla ovaj cilj, Komisija je posvećena unapređenju gasne povezanosti i konkurentnosti tržišta gasa u Evropi i to kroz projekte poput Južnog gasnog koridora, uspostavljanja čvorišta tečnog gasa u Sredozemlju pri čemu je tečni prirodni gas u samom središtu ove strategije”, navodi se u saopštenju.
Takođe se podseća da se sa tim ciljem vrše aktivnosti i u grupi CESEC-a na visokom nivou, u strategiji za skladištenje tečnog prirodnog gasa.
EU u ovom trenutku uvozi oko trećinu gasa iz Rusije, od čega otprilike polovina prolazi kroz Ukrajinu.
I dok se očekuje smanjenje evropske proizvodnje u narednoj deceniji, iskorišćenost postojećeg kapaciteta uvoza iz Rusije iznosi oko 57 odsto, što pokazuje da aktuelne trase od Rusije do EU, uključujući one preko Ukrajine, uveliko prevazilaze potrebe EU za trenutnim i budućim snabdevanjem gasom.
EK podseća da novi gasovodi moraju biti izgrađeni u skladu sa zakonodavstvom EU i Komisija će zato pomno pratiti primenu zakona EU, naročito onih u oblasti energetike, unutrašnjeg tržišta i konkurencije.
EK, kako se ističe, još jednom ponavlja da je Ukrajina zahvaljujući svom položaju jedna od najsigurnijih zemalja tranzita, pri čemu je i ekonomska ruta za snabdevanje Evrope.
EU zato aktivno podržava napore ukrajinske vlade i Naftogasa da Ukrajina ovaj položaj zadrži i u budućnosti, konkretno kroz reforme koje Ukrajina trenutno sprovodi kako bi obezbedila potpuno poštovanje pravnih tekovina EU, odnosno obaveza koje je preuzela članstvom u Energetskoj zajednici.
EU zbog toga veruje da je u interesu svih strana da Ukrajina i dalje zadrži položaj značajne zemlje tranzita, piše u saopštenju.
Izvor; B92
