„Elektroprivreda Srbije“, „Elektromreža Srbije“, uz podršku „Agencije za energetiku“, ukazali su Ministarstvu rudarstva i energetike na negativne posledice integracije proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem i zatražili promenu politike.
EPS, EMS i AERS, u dopisima upućenim ministarstvu u koje je Tanjug imao uvid, uz promenu Zakona o obnovljivim izvorima energije (OIE) traže i odlaganje primene i donošenja svih podzakonskih akata kojima se daju podsticajne mere za proizvođače električne energije i OIE.
Postavljen uslov Ministarstvu
Zbog toga njihovi predstavnici, sve dok Ministarstvo energetike ne predloži izmene Zakona o korišćenju OIE, neće učestvovati u radnim grupama za izradu podzakonskih akata.
Za EPS, EMS i AERS sporne su odredbe Zakona o OIE kojima je trošak balansne odgovornosti na EPS-u, kao i pravo proizvođača iz OIE na prioritetni pristup elektroenergetskom sistemu.
“Tačno je da je naša kompanija zajedno sa EMS dostavila dopis Ministarstvu u kome smo ih obavestili da dok se ne izmene neke odredbe Zakona o korišćenju OIE, naši predstavnici neće učestvovati u radnim grupama za podzakonska akta”, rečeno je Tanjugu u EPS-u.
EPS, EMS i AERS traže odlaganja usvajanja uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom, obustavljanje daljeg rada na pripremi uredbe o balansiranju, dopunu Zakona o energetici i drugih podzakonskih akata.
U dopisu Ministarstvu od 29. decembra AERS je naveo da do usaglašavanja stavova po zahtevima EMS i EPS neće delegirati svoje predstavnike na sastanke radnih grupa za pripremu podzakonskih akata koji uređuju ovu oblast.
Prethodno, Ministarstvu su se 23. decembra obratili EPS i EMS koji su zatražili promenu Zakona i usklađivanje ostale regulative, kako troškovi balansiranja elektroenergetskog sistema ne bi opterećivali EPS kao garantovanog snabdevača, niti ma kog drugog u vlasništvu Srbije.
Dve državne firme zatražile su izmenu propisa kako u slučaju ugrožene sigurnosti prenosnog sistema proizvođači OIE koji se nalaze u postupku priključenja ne bi imali pravo na finansijsku nadoknadu za smanjenje proizvodnje.
EPS i EMS traže da se razmotri uvođenja obavezne rezerve na teret intermitentnih OIE za balansiranje sistema, da se obustavi rad na izradi i usvajanju nove Uredbe o preuzimanju balansne odgovornosti, i odloži primena i dalje donošenje svih podzakonskih akata kojima se daju podsticajne mere za proizvođače iz OIE.
Predlažu i kao privremenu meru da se do usvajanja ovih promena Zakona o korišćenju OIE obustave sve dalje aktivnosti u vezi sa izdavanjem uslova i načina priključenja kroz Studiju priključenja.
Povećan rizik od totalnog raspada sistema
Do obraćanje dve državne kompanije došlo je posle većeg broja podnetih zahteva za iskazanom snagom proizvodnih objekata OIE za priključenje na mrežu, navodi se u dopisu.
Kompanije ocenjuju da u zbiru oni prevazilaze trenutne realne mogućnosti prenosnog sistema (EMS) i proizvodnog miksa (EPS) za obezbeđivanje kvalitetnog rada celokupnog elektroenergetskog sistema, a naročito iz balansiranog uglja.
Navode da su na povećani broj zahteva značajno uticale podsticajne državne mere za integraciju OIE.
Smatraju da će ogromni problemi sa povećanim uključivanjem OIE nastati pri obezbeđivanju regulacione rezerve za balansiranje sistema.
Dodaju da to vodi i ka enormnom neekonomičnom povećanju cene investicionih ulaganja u infrastrukturu celog elektroenergetskog sistema, odnosno u enormno povećanje cene električne energije za potrošače i privredu.
Kako se ocenjuje, takve prilike mogu ozbiljno da utiču na likvidnost EPS, EMS i „Operatora distributivnog sistema“ (ODS).
Kao primer navode da je za balansiranje sistem u koji je uključeno 3.500 MW (megavata) iz OIE neophodno u rezervi držati 700-1.000 MW, dok je trenutna regulaciona rezerva odobrena od AERS u sistemu 380 MW.
Dodaju da je za integraciju snage od 8.800 MW iz OIE neophodna rezerva od 2000 MW, te zaključuju da je nedostajuća rezerva između 500 do 800 MW.
EPS i EMS navode da regulaciona rezerva koja se obezbeđuje iz termoelektrana povećava troškove njihovog rada, jer sva regulaciona rezerva mora biti dostupna svake sekunde za potrebe balansiranja.
Dodaje se da to znači da za isti iznos EPS umanjuje svoj proizvodni kapacitet za domaće snabdevanje i izvoz, dok debalans ta kompanija mora da nadomesti iz uvoza po tržišnim cenama.
Po iznetoj računici, a na osnovu cena sa početka 2021. godine, trošak balansiranja za 8.100 MW instalisanih OIE procenjuje se na , godišnje između 150 i 340 miliona evra. Ističe se da je trenutni godišnji trošak balansiranja 48 miliona evra godišnje.
Kao problem uključivanja veće snage OIE u elektroenergetski sistem Srbije, prema sadašnjim propisima, navodi se i povećavanje rizika od čestih “blek-auta” odnosno totalnih raspada samog sistema.
Problem je, navodi se, i evakuacija proizvedene energije u OIE u režimima u kojima se ta energija izvozi van sistema Srbije.
Izvor: rs-lat.sputniknews.com
