Potencijal Od 150 nalazišta, istraženo samo 11 bogatih opalom, jaspisom, ahatom i kalcedonom, ali trenutno se nijedno od njih ne eksploatiše
Od ukupno 150 nalazišta dragog kamenja u Srbiji, dovoljno je istraženo 11, ali trenutno se nijedno ne eksploatiše. I pored skromnih istraživanja, koja su započeta tek krajem sedamdesetih godina prošlog veka, nesumnjivo je dokazano da bi eksploatacija ovih 11 ležišta bila ekonomski isplativa.
Dr Zoran Miladinović, potpredsednik Gemološkog društva Srbije, ističe pet regiona s najbogatijim ležištima dragog kamena u Srbiji, i to – Frušku goru, Šumadiju, Zapadnu Moravu, Lece – Novo Brdo i Kosovo.
Opal u Šumadiji
– Najbogatija sirovina su silicijumski minerali: kvarc, kalcedon, jaspis i opal različitih varijeteta. Na Fruškoj gori najznačajnije nalazište dragog kamenja je Kozje brdo, bogato kalcedonom, ahatom i jaspisom. U regionu Zapadne Morave najvažnije je nalazište dragulja u ataru sela Popina, u blizini Vrnjačke Banje, bogato jaspisom bele, plave i zelene boje, a posebno su atraktivni jaspisi s tamnozelenim partijama, koji se nalaze u nižim delovima mase – ističe Miladinović.
On naglašava da je u Šumadiji najzanimljivije nalazište dragulja u ataru sela Ramaća, 8,5 kilometara južno od Stragara, i to ležište opala na brdu Glavica.
– U okviru vulkanskog kompleksa Lece, koji se nalazi na oko 30 kilometara od Leskovca, pronađen je veći broj nalazišta različitih varijanti ametista, ahata, jaspisa, karneola i različito obojenog kalcedona – priča Miladinović i naglašava da su u Kosovskom okrugu najznačajnija nalazišta na Golešu.
Pogodan za obradu
– Tu je pronađen opal u različitim bojama, u nekoliko nijansi braon, zatim u beloj, zatim zeleni, u vidu prazopala i hrizoprasa – objašnjava Miladinović i dodaje da su sve ove vrste dragog kamena pogodne za obradu, a s obzirom na atraktivne estetske osobine, po kvalitetu ne zaostaju za draguljima u Evropi i svetu.
Za start potrebno 10.000 €
Profesor dr Vladimir Simić s Rudarsko-geološkog fakulteta ističe da za početak eksploatacije dragog kamena nije potrebno više od 10.000 evra:
– Da biste započeli eksploataciju dragog kamenja, morate uzeti koncesiju i proći kroz istu proceduru kao za eksploataciju zlata ili drugih ruda.
Ležišta dragog kamenja u srbiji
– Opal Selo Ramaća u Šumadiji, Antina čuka kod Kučeva i planina Goleš na Kosovu
– Ahat Kozje brdo na Fruškoj gori, Lece u regionu Lece – Novo brdo i Ramaća u Šumadiji
– Ametist Lece u regionu Lece – Novo brdo
– Jaspis Popina kod Vrnjačke Banje i Kozje brdo na Fruškoj gori
– Kalcedon Kozje brdo na Fruškoj gori i Goleš na Kosovu
– Hrizopras Goleš na Kosovu
Izvor Kurir
