Trenutno se usaglašavaju tehničke specifikacije i ugovara konačna verzija studije izvodljivosti. – Priznanja dobili za posao kojem su najviše posvećeni.
On će stvarno, posle više od dve decenije, prvi sagraditi termoelektranu u Srbiji! Ko on? Pa Dragan Jovanović, direktor PD „TE- KO Kostolac“. O tome je počelo da se govorka još kada je zapelo sa izborom strateških partnera za izgradnju trećeg bloka u TENT B i nastavak gradnje „Kolubare B“. Vrlo brzo, već u vreme realizacije prve faze tzv. kineskog aranžmana, među upućenijima i dobronamernijima, ova tvrdnja postala je gotovo sinonim za ime prvog čoveka „Kostolca“. U razgovoru za naš list Dragan Jovanović razvejao je svaku sumnju u ovu izvesnost, a sinonim mu nismo ni pomenuli. Naprotiv, izneli smo zapažanje da je deo javnosti na mogućnost gradnje novog bloka u „Kostolcu“ gledao sa podozrenjem, a zagovarano je i čekanje na oporavak evropskih finansija da bi se krenulo. Doduše, nameravali smo da pre svega razgovaramo o medijskoj eksponiranosti „TE-KO Kostolac“ i Dragana Jovanovića u protekle dve, tri godine, o nagradama i priznanjima koja su dobili i o tome koliko je dobra medijska slika pomogla, ili odmogla, ostvarivanju velikih ciljeva. Pričali smo i o tome, ali treći blok izbio je u vrh prioriteta, možda upravo zbog toga što je u tom projketu sublimirana suština svih napora koji se u razvoj „TE-KO Kostolac“ ulažu.
Dokle se stiglo sa pripremama za početak radova na bloku B3?
Ovo je godina u kojoj druga faza realizacije kineskog kredita treba da se afirmiše u punom smislu. Naš zadatak je da do kraja godine potpišemo komercijalni ugovor o izgradnji novog bloka i na tome intenzivno radimo. Trenutno usaglašavamo tehničke specifikacije i ugovaramo konačnu verziju studije izvodljivosti, tako da bi na jesen trebalo da imamo pripremljenu svu neophodnu dokumentaciju za sklapanje ugovora o zajmu. Da podsetim, revitalizacija postojeća dva bloka na TE „Kostolac B“, uz izgradnju pruge, sistema za odsumporavanje i pristaništa, prva je faza tzv. kineskog aranžmana, a izgradnja novog, trećeg, bloka druga faza, za koju je potrebno pripremiti kompletnu dokumentaciju i za koju će na sve ugovore svoj pečat, pored JP EPS-a, staviti i Vlada Srbije, kao što je to učinila i kod prve faze. Da bi se dobila ta nova tranša kineskog zajma, u Budžetu Republike Srbije je, kao pozicija Republike, predviđeno 609 miliona dolara kao garancija za ovu investiciju. Verujem da će to JP EPS iskoristiti, jer je ovo dobra šansa da posle 20 godina izgradimo prvi ozbiljan energetski kapacitet u EPS-u i Srbiji. Ako sve bude išlo kako se planira, treći blok mogao bi da bude završen 2019. i početi da radi 2020. godine. Biće snage 350 megavata, sa natkritičnim parametrima i mi činimo sve da on bude izgrađen prema evropskim standardima za takvu vrstu blokova uključujući i sva savremena tehnološka rešenja.
Prva faza revitalizacije počela je u vreme teške finansijske krize, a ni u „Kostolcu“ još nije u potpunosti bila iščezla dugotrajna letargija. Koliko je u takvoj situaciji bila potrebna hrabrost, a koliko dobro upravljanje rizikom?
Još jednom ću ponoviti da se kineski zajam realizuje po državnom aranžmanu Republike Srbije i Narodne Republike Kine iz sredstava koji je Kina namenila ulaganju u inostrana tržištu. Za region jugoistočne Evrope ona je namenila deset milijardi dolara, a mi smo dobili nešto više od milijardu. To je vrlo povoljan zajam sa tri odsto fiksne kamate, grejs-periodom od pet godina i rokom otplate od 15 godina. Građen pod ovakvim kreditnim uslovima, blok B3 će čim počne da radi moći da otplaćuje sopstvenu investiciju i zato ovaj kredit nije ono zaduživanje države koje je na udaru kritike, jer se ono ulaže u stvaranje nove vrednosti. Što se o ranijem stanju u „Kostolcu“ tiče, reč je o tome da je ovde dugo trajala mrtva trka u dokazivanju da li blokovi ne rade punim kapacitetom zato što nema uglja ili zato što sami blokovi ne mogu da proizvedu više. Generalno, za postojeće kapacitete proizvodnja je bila vrlo niska. I, na kraju, da odgovorim na vaše direktno pitanje: veliki projekti vode se drukčije nego redovni poslovi. Oni uvek nose određene rizike, pa prema tome i upravljanje rizicima. Kada pri tome imate u vidu i našu poslovičnu nedoslednost sa likvidnošću i dinamikom plaćanja, onda nije dovoljna samo hrabrost nego se moraju obezbediti i uslovi za maksimalnu upravljivost projekta.
Da li je to razlog što ste, otkako ste direktor PD „TE-KO Kostolac“, u centru pažnje šire javnosti u Srbiji, što kao dobitnik raznih priznanja, što kao prvi čovek sve uspešnije firme?
Nemam utisak da sam toliko prisutan u javnosti. Nisam pravio analize, niti se bavio time posebno. „Kostolac“ jeste napravio zamah, i proizvodni, i poslovni investicioni, o čemu govore egzaktni podaci. Moguće je da je zahvaljujući tome u nekim trenucima bio interesantniji javnosti od drugih, ali moram da kažem da to medijsko interesovanje za „Kostolac“ nije uvek bilo pozitivno. Bilo je i nekih kritika, ali ne i kada se govorilo i pisalo o poslovnim rezultatima „TE-KO Kostolac“. Nama je 2011. godina bila najuspešnija. Te godine smo ostvarili najbolje ikada zabeležene proizvodne i poslovne rezultate, proizveli smo 6,2 milijarde kilovat-sati, više od 9,5 miliona tona uglja i preko 40 miliona metara kubnih otkrivke. To su bili vrlo respektabilni rezultati za tadašnje kostolačke kapacitete, na osnovu čega je ozbiljna kritička javnost mogla da donese određene zaključke. Što se priznanja tiče, bilo ih je nekoliko, ne tako mnogo kao što kažete, ali meni je jedno od najdražih priznanje Kluba privrednih novinara, koje smo dobili ove godine u februaru za najbolju investiciju u 2012. godini – revitalizaciju Bloka B2. Pomenuću još dva priznanja, jedno za strateški menadžment Privredne komore Srbije i drugo, za društveno odgovorno ponašanje prema sredini u kojoj radimo. Ova tri priznanja izdvajam, jer smo ih dobili za ono čemu smo proteklih godina posvećivali punu pažnju.
Koliko vas ta priznanja obavezuju?
Prisustvo u javnosti uvek obavezuje. Ako ste uspešni i predstavlja vas takvim kakvi jeste, imate obavezu da te uspehe najmanje ponovite ili, pre, da ih uvećavate. Postoji i onaj drugi rezon, da je najbolje da me niko ne vidi niti me išta pita. Apsolutno sam protiv takvog gledišta, jer to znači da se čuvate od kritičkih ocena javnog mnjenja, koje mogu da budu vrlo podsticajne. Imam ja i onu drugu vrstu iskustva. Kada se pojavi dobra vest u medijima, uvek se nađe neko ko će već sutradan da napiše nešto loše o vama i da vas ubaci u „čeprkanja po marginama“. Ipak, kada je reč o radu „TE-TO Kostolac“ i moje uloge direktora u njemu, mogu da budem sasvim zadovoljan načinom na koji nas mediji prate.
Uvećali ste proizvodnju električne energije za 50 odsto. Da li se tu računa i doprinos revitalizovanog B2?
Svakako. Sa revitalizacijom ovog bloka postigli smo izvanredne rezultate. Ne samo da smo mu produžili radni vek za 150 hiljada sati, nego smo mu i snagu podigli na više od 350 megavata. Od puštanja u rad, ovaj blok prosečno je radio sa 245 MW neto snage.
Da li će se za potrebe novog bloka otvarati novi kop u zapadnom delu basena?
U zapadnom delu, zvanom Dubravica, sada se vrše geološka istraživanja i procenjuje da tu ima oko 400 miliona tona rezervi uglja. Pored toga, u zoni otkrivke ima isto toliko vrlo kvalitetnog šljunka. To su vrlo respektabilni resursi koje, lično mislim, ne treba štedeti. No, te rezerve uglja nisu potrebne za „Kostolac B“, ni kada on bude imao još jedan blok. Na kopu „Drmno“ ima više od 300 miliona tona rezervi lignita i to je dovoljno da se sa projektovanih 12 miliona tona godišnje proizvodnje uglja istovremeno zaokruži radni vek kopa i svih blokova TE „Kostolac B“.
U ovoj godini PD „TE-KO Kostolac“ treba da proizvede 6,6 milijardi kilovat-sati i 9,7 miliona tona uglja, što su visoko zadati ciljevi. Da li očekujete da ćete kraj godine dočekati sa pozitivnim finansijskim rezultatom?
Iako povećanje proizvodnje donosi veći ukupan prihod, teško je u ovom trenutku govoriti o konačnim rezultatima, jer mi još ne znamo cenu svog proizvoda. Povećanje cene nije odobreno kada je planirano, a još se ne zna ni kada će to uslediti niti kolika će cena biti. To je jedan aspekt neizvesnosti. Drugi je taj što PD za proizvodnju ne upravljaju svim mehanizmima koji određuju njihov finansijski rezultat. Dovoljno je da JP EPS u bilo kom trenutku izvrši ponovnu korekciju vrednosti kapitala i to može u jednom danu da promeni naš rezultat. Ono što mi možemo da radimo, to je da smanjujemo troškove, i to tamo gde je to moguće, na održavanju opreme sigurno ne. Korigovati smanjenje U Planu poslovanja JP EPS za ovu godinu, troškovi redovnog remontnog održavanja u PD za proizvodnju smanjeni su gotovo za 40 odsto. To je veliki udar na održavanje i pitanje je kako ćemo obezbediti kvalitet održavanja, koji je preduslov za pogonsku spremnost u zimskom periodu. Takođe, smanjeni su i remonti, što dodatno utiče na pripreme za zimsku sezonu. Zato, ako treba praviti rebalans Plana, onda prvo na čemu treba praviti korekciju to su troškovi održavanja – istakao je Jovanović.
Izvor; Kwh
