Dok god EPS bude u stanju da proizvodi 36 milijardi kWh, biće respektabilna firma. – Nadzorni odbor dobiće veća ovlašćenja
Ekstremni zimski uslovi tokom januara i februara obeležili su 2012. Godinu, ali uprkos ledenim danima sistem „Elektroprivrede Srbije“ pokazao je da je najbolji kada je najteže – kaže u razgovoru za „kWh“ dr Aca Marković, predsednik Upravnog odobra JP EPS.
Tokom tih sibirskih dana, kada je na kopovima u „Kolubari“ i „Kostolcu“ bilo i do minus 27 stepeni Celzijusa, bilo je problema u eksploataciji uglja, kao i u dovozu uglja i proizvodnji u Termoelektranama „Nikola Tesla“, a kako ističe naš sagovornik, elektroenergetski sistem u Srbiji nije bio pred kolapsom. Najveće zasluge prevazilaženju najtežih problema pripadaju zaposlenima kako u proizvodnji uglja i električne energije, tako i distributerima koji su stizali da otklone kvarove i u najudaljenijim delovima.
EPS nije izneverio svoje kupce ni tokom tih hladnih dana. Šta je bilo najteže?
Vremenske prilike uticale su na proizvodnju. Dodatnom nabavkom mazuta i električne energije, kao i angažovanjem „Panonskih TE – TO“, uspeli smo da pokrijemo potrebe svih kupaca. Ne treba zaboraviti da smo tokom ledenog talasa imali 11 dnevnih rekorda u potrošnji električne energije, koja je bila veća i u odnosu na januar 2009. Godine kada se desio prekid u snabdevanju gasom. Zimus su toplane radile i gasa je bilo dovoljno, a svi istorijski maksimumi u potrošnji su oboreni.
Čini li se da je kraj 2012. Godine ipak bio energetski povoljniji?
Proizvodni kapaciteti u Obrenovcu i Kostolcu veoma su spremni, a to se pokazalo i u drugoj polovini decembra, kada je termoenergetski sektor EPS – a sa „Panonskim TE – TO“ ostvario dnevnu proizvodnju od 94, 2 miliona kilovat – sati. Zahvaljujući povoljnoj hidrološkoj situaciji oporavile su se i akumulacije. Posle dugotrajne suše došlo je i do promena dotoka na Drini i Dunavu i uveren sam da ćemo zimski period uspešno završiti. Tome doprinose i povoljnije vremenske prilike, ali i manja potrošnja električne energije.
Kakvi će biti proizvodni rezultati za 2012. Godinu?
Kad je reč o proizvodnji uglja, RB „Kolubara“ ostvariće proizvodnju na bilansu, dok će u „Kostolcu“ biti skoro dva odsto više od plana. Prema trenutnim pokazateljima, proizvodnja električne energije biće na nivou od oko 35, 5 milijardi kilovat – časova. I snabdevanje električnom energijom bilo je uredno. I remontni poslovi urađeni su veoma dobro. Završeni su remonti u blok B2 u TENT B, blok A5 u TENT A, a 10. Decembra na mrežu je sinhronizovan blok B2 u TE „Kostolac B“. Povećana je snaga i sigurnost ovih termoblokova. U HE „Bajina Bašta“ završena je revitalizacija trećeg i započeta je modernizacija četvtrtog agregata, a nastavljena je i revitalizacija agregata A4 u HE „Đerdap 1“. Završen je i dobar deo poslova na održavanju mreže na niskom, srednjem i visokom naponu. Izgrađene su trafostanice „Inđija 2“ i „Neresnica“.
Zašto su onda izostali finansijski rezultati?
Poslednja korekcija cene električne energije bila je 1. Aprila 2011. Godine, a EPS je uspešno proizvodio i snabdevao građane i privredu. Da li postoji proizvod u Srbiji čija cena nije menjana dve godine? Time je EPS pomogao da se ublaže posledice ekonomske krize, koja je zahvatila svet, pa i Srbiju. I pored toga što je EPS u 2012. Godini imao naplatu od 98, 62 odsto, što je veće od planiranih 96 odsto, finansije nisu bile pozitivne. U drugoj polovini 2012. Godine suočili smo se sa ugroženom likvidnošću i nedostajalo je sredstava za izmirenje obaveza prema izvođačima radova i dobavljačima. Takva situacija zahtevala je da se posegne za pozajmicama od banaka. Glavni uzroci nedostatka novca su preneti dugovi iz 2011. Godine, kao i veliki troškovi za nabavku nedostajuće električne energije, mazuta i gasa u zimskoj sezoni 2011/12.
Šta može da se očekuje u 2013. Godini?
Ključ je u stabilnoj proizvodnji. I cilj svih elektroprivrednih preduzeća je stabilna proizvodnja električne energije. Dok god EPS bude u stanju da proizvodi 36 milijardi kWh, uvek će biti respektabilna firma. Kada imate proizvodnju, pa i ako imate nisku cenu električne energije, uvek imate prihod koji može da pokrije cenu koštanja. Sva nova sagledavanja i ekonomske teorije poslednjih godina pale su na tome da je cilj svakog sistema podizanje proizvodnje, jer se u pitanje dovede i tražnja. Mi, naravno, nemamo problem sa tražnjom. Istina da na taj način remetimo mišljenje nobelovca Pola Krugmana koji kaže da je uslov svake proizvodnje tražnja. Svetski energetski kapaciteti su veći nego što je tražnja, ali u Srbiji nemamo problema kada je reč o tražnji električne energije.
Da li ćemo uspeti da odgovorimo toj tražnji, ako ne krenemo u otvaranje novih polja?
Rešenje je u proizvodnji uglja od 39 miliona tona uglja na kopovima. Mora da se nastavi aktivnost i velike investicije na razvijanju kopova, jer su to dugoročni poslovi. I samo tada možemo sigurno da tvrdimo da ćemo imati dovoljno uglja, jer moramo da se pripremamo za naredne godine. Veoma je važno da se nastave pripreme za izgradnju bloka od 350 megavata u TE „Kostolac“ i pripreme za povećanje proizvodnje na kopu „Drmno“ sa devet na 12 miliona tona godišnje. Potrebno je i nastaviti dalje razgovore za gradnju RHE „Bistrica“, kao i TE „Kolubara B“ i TENT B3. U distributivnom sektoru sledi realizacija tri važna programa. To su ugradnja nove merne opreme, izgradnja sistema za nadzor i očitavanje potrošnje električne energije, početak rekonstrukcije 54 TS 110 kV/x preuzetih od EMS, kao i da konačno smognemo snage za zamenu 100. 000 drvenih stubova betonskim. Neophodno je rekonstruisati niskonaponsku mrežu da bi podigli kvalitet snabdevanja u poljoprivrednim sredinama. Za poređenje je dovoljan samo podatak da kWh proizveden u EPS – u košta oko pet dinara za potrošača, dok iz dizel – agregata dostiže i 25 dinara. Ako država smatra da treba ozbiljno da razvije poljoprivredu, moraju da uslede i ulaganja u mrežu. U Srbiji je u narednom periodu potrebno izgraditi 10 do 15 TS 110 kV, a samo u Beogradu pet TS 110 kV/x kao što su TS „Autokomanda“ i „Beograd 41“, na Novom Beogradu. Sledi i gradnja TS 110/20 kV „Jagodina“ i TS 110/35kV „Ljig“.
Već 1. Januara 2013. Godine treba da se otvori tržište električne energije za kupce na visokom naponu. Može li EPS da bude dobar trgovac?
Zakonske odredbe dovešće do otvaranja 10 odsto tržišta, a 24 kupca na visokom naponu mogu da se opredele za EPS kao snabdevača ili da izaberu nekog drugog. Ovo je prava prilika da vidimo da li može da zaživi model koji je kreiran kroz Zakon o energetici. EPS može da bude na dobitku u ovoj trgovini, ali preduzeća koja izlaze na tržište treba da budu spremna da prihvate nove poslovne, tržišne odnose, ne samo u pogledu cene, već i pravila poslovanja i kvaliteta snabdevanja. Tu je šansa da EPS ostvari bolji poslovni rezultat u prihodima od električne energije za ovaj deo kupaca.
Usvojen je novi Zakon o javnim preduzećima, koji predviđa ukidanje upravnih i postojanje samo nadzornih odbora. Kako će to uticati na EPS?
U klasičnoj organizaciji mora da postoji izvršna i upravljačka funkcija, a svaki sistem koji ima cilj, to mora da ima. Upravni odbor kao upravljački organ po novom zakonu zvaće se nadzorni odbor i biće drugačije koncipiran što se tiče ovlašćenja i strukture. Nadzorni odbor dobija veća ovlašćenja, a imaće pet članova, koje će imenovati Vlada Srbije. Mandat članova NO je četiri godine. Jedan član se bira u ime zaposlenih, a jedan mora biti nezavistan član. NO će dobiti veću ulogu u funkcionisanju preduzeća, a kada pređemo u akcionarsko društvo sledi novi niz promena upravljačkih organa u skladu sa strukturom akcionara.
U 2013. Godini sledi i reorganizacija EPS – a. Šta nas čeka?
Dobro je da se na nivou EPS – a centralizuju ključne funkcije poput planiranja, kontrole, finansijskih tokova, ključne kadrovske politike i sličnog, ali određene funkcije treba da zadrže odgovornost za ostvarivanje planova i da imaju sredstva na raspolaganju. Ako centralizacija, međutim, bude prevelika, može da uguši funkcionisanje sistema. Jer u razvijenom svetu ekonomija prošlog veka tržišna ekonomija je napustila centralizaciju u slučaju velikih sistema, koji su sa 15 nivoa rukovođenja sišli na pet do šest nivoa. Na ovaj način srednji nivo menadžmenta, preuzimajući deo poslova, treba da ima ovlašćenja i odgovornost, a vrh kompanije kontrolnu i plansku funkciju.
Možemo biti najbolji
Šta biste rekli zaposlenima pred nastupajuću 2013. Godinu?
EPS ima budućnost. Svi zajedno treba da se borimo i pokažemo da sve što je dobro za EPS, dobro je i za Srbiju. To je poruka koja važi u svim najrazvijenijim ekonomijama sveta.
EPS može da bude najbolji, ako ima, a ima, stručne i kvalitetne kadrove, koji mogu da ostvare ciljeve koji stoje pred kompanijom u 2013. Godini. Svim zaposlenima i njihovim porodicama u narednoj godini želim puno zdravlja, sreće i uspeha kako na ličnom, tako i na poslovnom planu.
Izvor Kwh
