Uz novi sistem odsumporavanja gradiće se i fabrika gipsa. – U PD TENT do 2017. Godine realizovaće se pet ekoloških i još nekoliko projekata podizanja električne snage i energetske efikasnosti
U krugu Termoelektrane „Nikola Tesla A“ u Obrenovcu gradiće se fabrika gipsa. Ne zato što EPS – u i TENT – u treba gips kao proizvod kojim će uvećavati prihode, već stoga što proizvodnjom električne energije iz kolubarskog lignita elektrana u atmosferu emituje sumpor, koji do 2017. Godine mora da se svede u strogo regulisane okvire. Istina, biće tu i neke ekonomske koristi, ali pre svega ekološke. Za početak, treba uložiti velika finansijska sredstva u izgradnju potpuno novog proizvodnog sistema na inače ograničenom prostoru kruga TENT A i ukomponovati tu gradnju sa ostalim projektima ne samo u TENT – u nego i u RB „Kolubara“.
Reč je o izgradnji sistema odsumporavanja dimnih gasova u TENT A, za koji je od japanske vlade dobijeno 250 miliona evra povoljnog kredita, a koji će se realizovati uz konsultantske usluge renomirane firme TEPSCO (Tokio Electric Power Service Co). Izrada tenderske dokumentacije za izbor izvođača radova već je počela i trebalo bi da bude završena do kraja ove godine. O tome zašto je potrebna fabrika gipsa u krugu elektrane, kako će se eliminisati sumpor iz dimnih gasova i drugim specifičnostima ovog projekta razgovarali smo početkom ovog meseca sa Đorđijem Biljanovskim, zamenikom direktora PD TENT i projekt menadžerom sistema odsumporavanja.
– Ovo je prvi projekat ove vrste u Srbiji, tako da će TENT A biti prva elektrana u koju će se uvesti sasvim nova tehnologija, gotovo nepoznata na ovim prostorima. Za razliku od Balkana, u Japanu nema termoelektrane bez sistema odsumporavanja, a u zemljama EU biće ih sve više budući da će od 2018. Godine morati da se zaustave sve elektrane koje u atmosferu emituju sumpor. U Srbiji, zakonom je regulisano da se odsumporavanje primeni od 2017. Godine. U TENT – u sistemi će se graditi na obe elektrane, ali zasada smo obezbedili finansiranje samo za projekat na TENT A, čija realizacija sledi – objasnio je Biljanovski.
Da li to znači da u kolubarskom lignitu ima mnogo sumpora?
– Ima ga dovoljno da sistem odsumporavanja dimnih gasova mora da se gradi, ali suštinski naš lignit je sa niskim sadržajem sumpora, s tim što su i te vrednosti neujednačene, kao što su, u zavisnosti od ležišta, neujednačeni kalorična vrednost ili sadržaj pepela. Prosečno, nesagorivog SO ima između 0, 4 i 0, 5 procenata, mada ga u nekoliko zona ima i više od jedan odsto.
Budući da to može da odredi tehnologiju i vrednost investicije, šta je uzeto kao polazište pri izradi idejnog projekta?
– Oko toga se još vode razgovori i prave analize. „Energoprojekt – ENTEL“, koji je radio idejni projekat, ponudio je rešenje prema najvećem procentu prisutnosti sumpora u „Kolubari“. On je pošao od toga da su propisi strogi i da tehnologija mora da odgovori maksimalnim potrebama. Naravno, to poskupljuje projekat, ali tako bi moralo i da se uradi da nije drugih okolnosti koje utiču na opredeljivanje. Istovremeno, dok bude trajala izgradnja sistema za odsumporavnje na TENT A, odvijaće se i uvođenje homogenizacije uglja u „Kolubari“, to jest izgradnja sistema za upravljanje kvalitetom iskopavanja uglja. Kada ta homogenizacija bude završena, neće biti neujednačenosti kolubarskog lignita kakvu sada imamo, što znači da neće biti ni tih povremeno većih koncentracija sumpora. Oko usaglašavanja dinamike ova dva projekta pomno se razgovora, tako da se može realno očekivati da će Stručni savet EPS – a ponuđeni idejni projekat usvojiti sa izvesnim izmenama i dopunama. Pri tome treba imati u vidu i to da će TEPSCO, sa velikim iskustvom i značajnim referencama na ovakvim poslovima, pripremiti tehničku dokumentaciju za tender i da će izabrani izvođač izraditi glavni projekat na osnovu te dokumentacije i idejnog projekta.
Da li to znači da će se glavni projekat razlikovati od idejnog?
– Prirodno je da glavni projekat polazi od idejnog, ali i da se u po nečemu razlikuje ako to detaljni proračuni nametnu. U tom slučaju moraju se tražiti izmene i dopune idejnog projekta od revizione komisije koju određuje resorno ministarstvo.
Šta još, osim sadržaja sumpora, određuje vrstu tehnologiju?
– Bitan parametar je i krečnjak. Kod izrade glavnog projekta mora se uzeti u obzir određeni tip krečnjaka koji će se koristiti u procesu odsumporavanja, jer od toga zavisi veličina postrojenja za preradu krečnjaka. No, kod projektovanja nikada se ne uzima jedan tip krečnjaka, već dva, tri ili više. U Srbiji postoje dve vrste krečnjaka, a nameravamo da na tenderu ponudimo kriterijume koji daju šansu svim ponuđačima tehnologije. Otuda je i u tom pogledu uloga našeg konsultanta dragocena.
Da li uvođenje krečnjaka nameće izgradnju fabrike gipsa?
– Krečnjak je potreban da veže nesagoreli sumpor iz dimnih gasova. Šta će se sa tom dobijenom smesom raditi stvar je odluke. Idejnim projektom predloženo je da se izgradi fabrika gipsa, koji bi delom bio takvog kvaliteta da bi mogao da ide u komercijalnu prodaju. Na taj način značajno bi se smanjili troškovi odsumporavanja, tačnije „pokrio“ dobar deo tih troškova. Preostali gips, slabijeg kvaliteta, odlagaće se na deo deponije pepela koji je za tu namenu predviđen i neće se odatle razvejavati.
Gde počinje proces odsumporavanja?
– Ovaj proces počinje odmah iza elektrofiltera. Dimni gasovi se sprovode u postrojenje za odsumporavanje, tu se propuštaju kroz pripremljeni krečnjak i tek potom idu u dimnjak. Kada veže sumpor, krečnjak dalje ide u proces proizvodnje gipsa, a dimni gasovi iz ovog postrojenja izlaze pročišćeni ne samo od sumpora, nego dodatno i od čvrstih čestica. Procesom odsumpravanja prisustvo čvrstih čestica smanjiće se na polovinu sadašnjih vrednosti, koje su sada u evropskim okvirima. Predviđa se da će ih sa odsumporavanjem biti samo 20 miligrama po metru kubnom.
U okolini TENT – a neće biti ni sumpora?
– E, to već sada nije tako. Sumporni oksidi iz TENT – a uopšte ne ugrožavaju životnu sredinu u Obrenovcu, pa ni u Srbiji i široj okolini. Pošto je to gas koji se diže vrlo visoko u atmosferu, on se na tlo spušta tek negde u centralnoj, možda i severnoj Evropi i to i vidu kiselih kiša. Zbog toga to jeste globalni problem i zato su zahtevi EU za odsumporavanje u TE tako zaoštreni. Koncentracije će se pratiti na dnevnom nivou, a odstupanja faktički jedva da su dozvoljena. Naravno, do nas stiže sumpor iz TE iz drugih krajeva, tako da će Srbija biti zaštićena sistemima koji će se graditi u drugim zemljama EU.
Da li je odsumporavanje kao globalni fenomen dobilo prioritet u EPS – u iako su nam u ovom periodu možda potrebniji novi kapaciteti za proizvodnju električne energije?
– Bez sumnje je tako. Kao što sam rekao, u EU su postavljeni oštri zahtevi i precizni rokovi. Srbija je te obaveze prihvatila potpisujući Ugovor o Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope, a prošle godine te kriterijume ugradila i u zakone. Dakle, ovo nije stvar izbora prečeg, već ispunjenje preuzete obaveze.
Da li će postojeća infrastruktura u krugu TENT A trpeti zbog dodavanja još jednog postrojenja?
– Upravo zbog toga što treba da se uklopi u postojeći, ograničeni prostor koji, kada je elektrana građena, nije predviđen za još jedno ovakvo postrojenje, projekat odsumporavanja je vrlo složen. Mnogo toga treba da se razreši u vezi s njim. Neka postrojenja moraće da se pomere i da se obezbedi teren ne samo za ovo, nego za još dva postrojenja koja će se istovremeno graditi. Reč je o rešavanju problema otpadnih voda i izgradnji novog sistema otpepeljivanja i odšljakivanja.
I laiku je jasno da će sva tri ova projekta poskupljivati proizvodnju kWh, ako ni zbog čega drugog ono stoga što će se za rad svih tih postrojenja trošiti električna energija.
– Tačno je da ekološki projekti opterećuju proizvodnu cenu kilovat – sata. Prodajom gipsa nadoknađivaćemo deo tih troškova, a što se pepela tiče i tu ima izgleda da se postigne korisnost, budući da već prodajemo određene količine pepela sa TENT B, gde je novi sistem otpepeljivanja izgrađen. S druge strane, za onoliko koliko smanjimo zagađivanje životne sredine sniziće se i takse koje TENT plaća kao nadoknadu za ugrožavanje voda, zemljišta i vazduha. Najvažnije je da već nekoliko godina osavremenjujemo termoblokove, podižemo njihovu snagu i energetsku efikasnost i na taj način ostvarujemo korisnost koja će nam omogućiti da cena našeg osnovnog proizvoda može da bude konkurentna na budućem otvorenom tržištu.
Najveći razvojni potencijal
– Nije ovde reč samo o složenosti svakog od ovih projekata na TENT A. Računajući i projekte na TENT B, u PD TENT istovremeno će se realizovati pet eko – projekata ukupne vrednosti oko 600 miliona evra. Takođe, istovremeno se odvija modernizacija prvog termobloka u TENT B i nastavljaju ulaganja u podizanje energetske efikasnosti blokova na TENT A koji nisu predviđeni za gašenje (A1 i A2). U podizanje električne snage uložiće se oko 500 miliona evra. Sve to treba da se završi do 2017. Godine. Dakle, do tog roka PD TENT treba da uloži 1, 1 milijardu evra. To uopšte nije lako. Rad na svim ovim projektima, koji su bez sumnje najveći razvojni potencijal Srbije, treba ukomponovati prostorno, vremenski, sadržajno i efikasno, a pre svega naći dovoljan broj veoma stručnih ljudi koji će operativno voditi poslove – istakao je Biljanovski.
Izvor Kwh Magazin
