Odlaganje otpada po EU standardima!
Ekološke deponije u Srbiji projektovane su za proizvodnju biogasa, ali ona ne može da se pokrene dok se na njima ne odloži dovoljna količina otpada, kaže u intervjuu za Kurir Aleksander Nalepka, direktor kompanije ASA u Srbiji, koja je u projekte u našoj zemlji do sada uložila 10 miliona evra.
Koji su najznačajniji projekti vaše kompanije i koliko građana opslužujete?
– Vrednost planiranih projekata je oko 45 miliona evra. ASA je u Srbiji do sada izgradila dve deponije, u Kikindi i Lapovu, koje ispunjavaju sve EU standarde regionalnih sanitarnih deponija. U ovim opštinama i okruženju sakuplja se otpad, transportuje, obavljaju se njegova primarna selekcija i deponovanje. U Kikindi je ovim uslugama obuhvaćeno 67.000 stanovnika i 600 kompanija, dok u regionu Lapova u pet opština deponija „Vrbak“ opslužuje više od 65.000 stanovnika i 720 kompanija.
Kako izgleda ASA deponija po ekološkim standardima EU?
– Izgradnja deponije započinje uklanjanjem najmanje 100 cm zemljišta. Nakon toga se postavljaju dva mineralna sloja gline debljine po 25 cm. Na te mineralne slojeve dodaje se specijalna folija i sloj geotekstila, koji štiti foliju od mehaničkih uticaja narednih slojeva. Na to se dodaje od 30 do 60 cm drenažnog šljunka, u koji se ugrađuju cevovodi za sakupljanje i odvođenje procednih voda do bazena za njihovo sakupljanje. Ta voda se cevima vraća nazad na deponiju, čime se reguliše proces razgradnje deponovanog otpada. Potom se stavlja drugi geotekstilni sloj, potom dva milimetra sloja finog otpada i tek onda počinje odlaganje običnog otpada. Čim otpad dostigne visinu od 30 metara, deo deponije pokriva se slojem rekultivacije. Na to se stavlja sloj humusa od oko 100 cm debljine i nakon toga se pokriva vegetacijom.
Bezbednost na najvišem nivou
Deponije u Kikindi i Lapovu imaju alarmni sistem koji se oglašava u slučaju ekološkog incidenta? Kako to funkcioniše?
– To je elektronska mreža senzora koja je smeštena odmah ispod folije kako bi registrovala eventualna curenja procednih voda, a time i dojavila oštećenja koja bi mogla da se saniraju na vreme, pre nego što dođe do ekološke katastrofe. To se pre svega odnosi na procedne vode koje kruže kroz telo deponije, kontaminirane su i s njima se mora pažljivo rukovati.
Izvor kurir.rs
